понедељак, 28. септембар 2020.

Весић: Инвестиције су данас веће десет пута, а социјална давања нису смањена

Данас се у Београду гради, инвестиције су десет пута веће него за време претходне градске власти и зато нису тачне примедбе да нема инвестиција и да оне нису планиране, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић на данашњој седници Скупштине града.

Одговарајући на ове примедбе навео је низ инвестиција као што је Булевар патријарха Павла, који је део унутрашњег магистралног прстена.

– Реч је о унутрашњој обилазници око Београда. До марта завршавамо део до Кошутњака, у априлу крећемо од Кошутњака до Моста на Ади како бисмо спојили мост који је завршен без приступних саобраћајница. Расписали смо тендер и почиње проширење Црнотравске и Улице Саве Машковића, пројектујемо проширење према ауто-путу из насеља Степа Степановић. Завршетком ових радова добићемо унутрашњу обилазницу. Заршавамо и обилазницу око Београда, која ће бити готова до краја године, а градимо и 11 вртића. Затим, градимо и фабрику за прераду отпадних вода у Великом селу, вредну 285 милиона евра, топлодалековод Обреновац–Београд, вредан 200 милиона евра, Кумодрашки колектор, као и регионални водовод Макиш–Младеновац. Деца у Лештанима сада имају најмодернију школу, а доскора нису имали ни тоалет. Све су то инвестиције којих има десет пута више него у време претходне власти – нагласио је Весић.

Весић се осврнуо и на критике да канализација у Борчи неће бити изграђена ове године.

– За канализацију у Борчи смо издвојили 55 милиона евра и узели кредит Европске инвестиционе банке у износу од 35 милиона евра. У новембру ће бити расписан тендер за фабрику за прераду отпадних вода, а у децембру за изградњу канализације. Једноставно, то је процедура коју тражи ЕИБ. То се односи и на Аутобуску станицу која се увелико ради. Реч је о јавно-приватном партнерству Града и БАС-а, те Град није издвајао ни динар за станицу већ ради околне собраћајнице – појаснио је Весић.

Посебно је нагласио да није било смањења улагања у социјалну заштиту. Отворено је 11 клубова за старе, накнаде се исплаћују у дан, а наслеђен је дуг од 400 милиона динара за социјалне принадлежности.

– То је суштина наше економске политике јер се тако наш град развија и наставиће да се развија.

Он је појаснио да сваки буџет и ребаланс буџета, како у граду тако и у Републици, ступа на снагу даном објављивања у Службеном листу.

– Такво је правило и тако је било одувек, и ништа се ванредно не дешава. Тако је било и када смо усвајали прошли буџет и када Република усваја буџет, што се и подразумева с обзиром на то да је буџет најважнији акт. Зато рок објаве није осам дана, као код свих других одлука, изјавио је Весић одговарајући на изнесене примедбе током дискусије.

Он је истакао и да је Закон о главном граду омогућио децентрализацију, а то значи да се више улаже у општине, што је документовао са два податка.

–  Ове године је обим буџета градских општина, које је дозволио Град Београд, 12. 957.962.000 динара, 2012. године тај обим је избносио 7.745.046.000 динара, те је разлика више од пет милијарди или више од 40 милиона евра. Толико се средстава више распоређује градским општинама, а планирано је да се у наредним годинама тај план још повећа и то је права централизација – истакао је Весић.

Посебно је истакао да централизација није само у обиму новца већ и у правима које су добиле градске општине, као што је доношење урбанистичких планова и оснивање предузећа.