петак, 29. октобар 2021.

Весић: Нећемо стати, Београд постаје европска метропола

Београд почиње да гради метро у новембру и то ће бити потпуно други град јер ће и јавни превоз бити потпуно другачији. Прва линија метроа ће бити готова 2028. године, друга 2030. године, тако да ћемо до 2030, односно у наредних девет година, имати две линије метроа, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић у интервјуу за лист ЕКСПРЕС. 

– Осим две линије метроа имаћемо укупно четири нове линије БГ воза, четири градске, три приградске, значи нових укупно 222 километара БГ воза са 76 километара и 500 полазака дневно. Што се метроа тиче, метро ће имати три линије: прва линија 21 километар, 21 станицу, а друга линија 19,2 километара, такође 21 станицу. Укупно ћемо имати негде око 40 километара метроа, са 42 станице. И укупно ћемо имати 223 километра градске железнице са 76 станица и 500 полазака дневно. То ће бити потпуно други град и наш јавни превоз ће бити потпуно другачији. Ако томе додате да ћемо до тада проширити трамвајске мреже за скоро 42,6 километара, продужити трамвај од Пожешке према Цераку, продужити од Јурија Гагарина на Бежанију и Ледине, пустити од Богословије према Ади Хуји на леву обалу Дунава, то значи да ће основни подсистем јавног превоза 2030. године у Београду бити шински подсистем. А шински подсистем је независан, еколошки прихватљив и не зависи од гужве – рекао је Весић.

Он је истакао да је тренутно заступљен аутобуски систем те да ту имамо проблеме јер  аутобуски систем не може да замени шински јер нема ту капацитивност. 

– Аутобуски подсистем ће бити помоћни подсистем, 2030. године ћемо имати укупно 500 аутобуса, неће требати више, а ти аутобуси који треба да стигну ће бити на природни гас, ми ћемо имати комплетан еколошки превоз у граду. Ниједно возило на дизел, и то ће значити да је тај превоз апсолутно тачан, већег капацитета и сигуран – рекао је Весић.

Он се осврнуо и на изградњу нових мостова у Београду и додао да први мост који је у плану да се гради нови Савски мост. 

– Уместо садашњег моста који је имао само две траке добићемо мост који ће имати четири траке саобраћајне, коловозне, и добићемо мост који ће имати независне две траке за трамвај и пешачку и бициклистичку стазу. То је први мост који се гради. Други мост за који смо завршили комплетну документацију јесте мост на Ади Хуји. То је мост испод Панчевачког моста, и он је на унутрашњем магистралном прстену који радимо, баш на унутрашњој обилазници. То је мост који би требало да потпуно растерети Панчевачки мост. Трећи мост који се гради и који се сада веæ уговора то је мост код Винче. То је спољна обилазница око Београда. Мислим да ће се наредних месеци већ потписати уговор, то се ради са Кинезима. Тај мост је друмско-железнички. Самим тим он ће бити мост који ће бити ауто-пут. Јер ћемо на тај начин буквално повезати Панчево са ауто-путем и Београд ће коначно добити праву обилазницу. Градиће се један мост за  БГ воз, а радиће се на Сави, а један ће се радити и горе на Сави за Обреновац, пошто БГ воз треба да иде за Обреновац. Поред тога, много наде улажемо када је саобраћај у питању у два тунела. Један тунел је код Економског факултета, то је најважнији тунел и то се зове градски тунел. Тај тунел који ће почети са новог савског моста имаће три траке и то право ће улазити у тај тунел и тај тунел ће излазити у Булевару деспота Стефана скоро код Панчевачког моста – објаснио је Весић.

Он је додао да би градски тунел треба да смањи саобраћај за око 12 посто у центру града, а загађење за више од 10 посто.
 
–У свету када са неким саобраћајним решењем дођете до један посто побољшања то се сматра бомбастично. А ово ће битно растеретити град и ко иде даље према Панчеву више неће морати да улази у центар града. Други тунел који се планира који сада решавамо то је Топчидерски, када уопште наилазите на ону другу страну на Топчидерском брду ће бити мост и он је требало да излази некада код Партизановог стадиона, али неће излазити код Партизановог стадиона, да не би тиме загушио додатно Аутокоманду, него ће пролазити испод Аутокоманде и излазиће, правиће се петља, буквално код ауто-пута. И моћи ћете са Савског моста испод Топчидера да изађете право на ауто-пут и да идете право доле према Смедеревској Паланци – рекао је Весић.

Весић је нагласио да ће реализација ових пројеката бити до 2030. године. 

– Сви ти мостови морају бити завршени до тада. Онда 2030. године имате БГ воз, градску железницу, две линије метроа, имаћемо нове мостове, нове тунеле и град ће бити потпуно другачији.

Говорећи и о томе шта може да буде нека нова тачка развоја, он је додао да су неке од нових лева обала Саве, Макишко поље, као и Ада Хуја.

– „Београд на води” је свакако најнападанији пројекат који је донео велику корист Београду, потпуно променио изглед Београда. Нас је „Београд на води” вратио на инвестициону дестинацију у свет – рекао је Весић.

Он је истакао да стан на Београду на води као инвестициона некретнина доноси  доста већи принос него да новац стоји у банци, него да ради неки други посао који због светске кризе није сигуран како ће се развијати. 

– Што се нас тиче, ми смо у Београду изашли на просечну плату од 700 евра. Али то ће расти и ми очекујемо да ће у догледном периоду просечна зарада у Београду бити на нивоу од 900 евра – навео је заменик градоначелника.

Он је истакао да ће се град вероватно ширити у правцу Сајма те да је време да се Сајам полако склања одатле, изузев Хале 1 која је под заштитом и која мора да остане ту.

– Сајму јесте место на периферији града, јер када је ту грађен Сајам ту је била периферија града. Већ сваки сајам сада прави велику гужву. Друго, то је Блок 18, то је прекопута „Београда на води”. Трећи, то је онај трећи део са леве обале Дунава, од Пупиновог моста па до Панчевачког моста. Затим имате Макишко поље које ће с обзиром на метро станицу постати занимљиво за инвестирање и то су правци у којима ће се град развијати. Ако за две године дођемо у Београду на 900 евра, шта се ту мења у смислу миграције становништва ка Београду – казао је Весић.

Весић је истакао да председник Вучић веома паметно спроводи политику регионалног развоја градећи путеве, те да се с обзиром на то може очекивати да задржимо људе у местима у којима живе.

–Изградњом инфраструктуре, путева, железнице, ви омогуæавате да доðу инвестиције у та места и да могу лако и брзо да дођу до Београда. После изградње ауто-пута „Милош Велики” ви можете да живите у Љигу, а да радите у Београду. Тако да ја очекујем да ће се у Београду дешавати да ће се центар града полако празнити и да полако са завршетком ових обилазница људи одлазе ка периферији. Центар да буде више за пословање, за издавање, за туризам. А да имамо више људи који ће живети на периферији града. Са овим што ради Вучић, тај тренд се већ види, зауставимо тренд сталног раста Београда. Увек ћемо привлачити људе, али неће сви одлазити у Београд и неће имати потребу за тиме. А то је нешто што се већ види и то је важно – рекао је Весић.

Он је нагласио да Београд постаје „сити брејк” туристичка дестинација.

– Ми смо за време короне успели да одржимо један добар део туриста због тога што ми нисмо ни Париз, ни Барселона, ни Беч са тако много милиона туриста. И када прође корона, људи ће се још неко време плашити далеких путовања. Гледаће да путују ту негде по Европи да могу брзо да се врате. Ми ћемо бити добра сити дестинација, наравно трудићемо се да продужимо боравак гостима и то ће нам омогућити да још више живимо од туризма – објаснио је Весић.

Он је нагласио да се за две године очекује да ће просечна плата у Београду бити већа од 900 евра те ће то отворити нови развојни и инвестициони бум те подсетио да ће до краја године Београд изаћи са програмом „Београд 20-30”.

– То је програм који смо радили са многим невладиним организацијама, стручњацима из земље и иностранства и факултетима Београдског универзитета. Програм треба да покаже у ком правцу ће се развијати наш град у 2030. години. Како ће се развијати, како ће урбанистички изгледати, како ће привреда да изгледа и слично. Суштински Београд добија први пут такав програм. Ми показујемо у каквом правцу видимо Београд. Из тог програма то произилази, али ја видим четири стуба развоја Београда. Београд ће се у наредним годинама, деценији, развијати у услугама, најважнијим услугама, а то је туризам. Друга ствар је креативна индустрија и ИТ сектор. Ми ћемо сада добити у Борчи индустријски, односно креативни парк, где ће бити запослено око 10.000 људи. Планирамо, сада то први пут кажем, направићемо једну платформу од нашег градског музеја где ћемо свим уметницима понудити да своја уметничка дела где могу да понуде преко те платформе, а ту платформу ћемо везати за водеће светске платформе – објаснио је Весић.

Он је нагласио да ће се четири старе топлане које су некада служиле као београдске топлане, а које су празне, преуредити у уметничке креативне центре.

– То значи да ћемо једну топлану наменити музичарима, направићемо салу, па ћемо направити неколико малих соба за пробу и то ће бити као што је некада био СКЦ и дати шансу младима да се покажу. Једна ће бити намењена сликарима, вајарима, и да на тај начин те младе људе који се баве уметношћу подржимо и да им помогнемо да се пробију у свет и да постану познати. Трећи стуб развоја који ја видим је пољопривреда Београда. Тиме се нисмо много бавили у Београду, тек смо почели последњих година. Ми у Београду имамо 250 хиљада хектара пољопривредне површине и ми смо највећи пољопривредни регион после Војводине, а понашамо се као да немамо пољопривреду. То значи да ћемо ми већ следеће године издвојити наше субвенције за пољопривреду 300 милиона динара, 2012. године било је издвојено 12 милиона динара, односно 2,5 милиона евра. Београдски пољопривредници могу да добију субвенције независно од државе. Ми дајемо бесповратно за пластенике, за куповину механизације, за пчеларе. Дајемо бесплатно ту врсту субвенције и то је за нас веома важно. Правимо са Европском унијом једну канцеларију која ће запослити младе људе који ће бесплатно писати пројекте за београдске пољопривреднике да би они могли да конкуришу за средства код Европске уније, пошто они сами не знају како да напишу пројекат – закључио је Весић.