четвртак, 22. септембар 2005.

Друштво архитеката Београда подржало предложено решење моста на Ади Циганлији

Изградња моста преко Аде Циганлије је неминовност у решавању једног од најакутнијих саобраћајних проблема града, саопштило је данас Друштво архитеката Београда подржавајући предложено решење моста.

„Друштва архитеката Београда подржава текућу иницијативу да се овај мост коначно изгради. Ова акција је привукла пажњу јавности, али нам се чини да је, у текућој дебати, у другом плану остала чињеница да мостови сваке метрополе постају један од најдоминантнијих урбаних симбола, креатори новог престоничког идентитета. За силуету града  важне су висинске доминанте. Узвишени репери као што су Храм Св.Саве или Палата „Београд” (125 метара) у Београду,  ПЦ „Ушће” и Капије Београда на Новом Београду, намерно се граде ради обележавања места. Тако је и у случају моста на Ади размишљање о снази ликовног израза силуете моста исто толико важно као и посвећивање пажње његовим конструктивним атрибутима.

Примери из нама блиских метропола као што су Будимпешта и Беч показују да су обале река боље повезане већим бројем мостова, који су са развојем модерних конструкција у 19. веку, осим утилитарних, добили и естетску улогу.  Савремене тенденције у пројектовању и архитектури мостова указују на потпуно специфична архитектонско-конструктивна решења која почињу да славе не само архитекте који су их изградили већ, на првом месту, градове у којима су подигнути, с чим се можемо упознати кроз дела Сањага Калтраве и Нормана Фостера.

Смела конструктивна решења одувек су изазивала реакције јавности. О томе колико се стручни кругови и јавност нису слагали са великим променама у архитектури европских градова говори и пример Ајфеловог торња у Паризу који је на основу одлука јавног мњења требало да буде срушен после Светске изложбе. То се није десило тако да је опстао и до данас представља највећи симбол једног од најлепших градова Европе. Оваквим великим пројектима увек претходе стручне провере и политичке одлуке. Чланови ДАБ-а су упознати (јавност можда мање) на ком нивоу су урађене одговарајуће студије јер се ради о великим саобраћајним кретањима која треба преусмерити и о деликатном позиционирању саобраћајница у градском ткиву кроз посебно заштићено подручје Аде Циганлије и културно-историјску целину Топчидера.  Овде је спроведена специфична врста конкурса, са тендерским условима, са једне стране, и оцењивањем радова од стране експертског жириј,а са друге стране, што је заједно довело до избора првонаграђеног рада.

Предложено решење моста одликује се савременим архитектонским виђењем добро одмерене пропорције, ликовности и композиције односа пилона и гредног носача. Пилон, као главна тема моста, постаје један од важних висинских репера оријентације будућег града и даје му нови визуелни идентитет и препознатљиву слику.

На крају бисмо желели да нагласимо став да се предложено решење по својим естетским квалитетима далеко издваја од осталих понуђених јер нуди неспорно најмаркантнији и обликовно најсмелији приступ. Може се рећи да би силуета пројектованог моста у простор унела нов квалитет, чиме би се оплеменио визуелни доживљај градског приобаља и допринело да Београд добије нови урбани симбол, какав доликује европским метрополама.”