уторак, 3. мај 2011.

Деo интервјуа Драгана Ђиласа, градоначелника Београда, дневном листу „Политика”

Драган Ђилас, градоначелник Београда рекао је, у разговору за дневни лист „Политика” да ће, после 40 година, Београд добити нови мост преко кога ће аутомобили почети да прелазе у децембру ове године.
Преносимо други део интервјуа, посвећеног животу и развоју главног града Србије.

Мост преко Саве је велика инвестиција. Опозиција замера да је прескуп. На митингу напредњака су чак тројица говорника поменула да је најскупљи на свету и да су могла три да се направе?

Свако ко то каже, лаже грађане. Цео свет прича да је мост импозантан, „Дискавери” о томе чак снима филм, Београђани су срећни када гледају како расте и уместо да се сви заједно поносимо  што Србија може да направи такав мост -  СНС штампа летке  и обмањује  јавност. Они узимају за пример један француски мост који кошта 160 милиона евра и тврде да је наш, који кошта око 120 милиона евра, папрено скуп. На основу документације се може видети да је француски мост готово дупло скупљи од нашег, јер се поређење цена врши на основу цене по квадрату површине моста, а не укупне цене. Наш мост кошта 2.719 евра по квадратном метру, односно 3.209 евра са пдв-ом који се, подсећам, уплаћује у буџет Републике Србије, а француски 5.081 eвро по квадратном метру. Укључити прилазне саобраћајнице у цену моста показује потпуно незнање. Па и деца знају да је мост преко реке оно што се над реком налази, а не пет километара булевара до Тошиног бунара, петље „Радничка”, Цареве ћуприје или Булевара патријарха Павла. Сва срећа да у време Бранка Пешића овакви политичари нису постојали, пошто Београд „Газелу” никад добио не би.

Ко је одређивао где ће и какав мост да буде? Политичари или стручњаци?

Комисија на чијем је челу академик Никола Хајдин, председник САНУ, одређивала је где ће и какав ће мост бити. Да би уопште могао да се гради била је потребна студија Европске банке. Они дају некомерцијални кредит и средства дају само за стопостотно проверене пројекте.  И извођач се бира по условима банке. Надзор ради „Луј Берже”. Дакле, све је више него транспарентно и контролисано. Када би радили како се у Србији и данас ради, још бисмо расправљали где би требало мост да се налази. У Београду се ради другачије и зато и имамо резултат.

Да ли и колико због изградње моста трпе други радови у престоници као што је реконструкција Панчевачког моста?

Не може у исто време да се обнавља „Газела”, да се гради нови мост преко Саве и реконструише Панчевачки мост. То би довело до хаоса у саобраћају. Пре две године Београд је из свог буџета финансирао неопходне радове којима су санирани бројни проблеми и Панчевачки мост је сада функционалан и безбедан за саобраћај. Ако се ја будем питао, не бих радио ништа на „Панчевцу” док не буде завршен мост између Земуна и Борче.
 
Прошле године су постављени темељи тог моста и до сада се није много одмакло. Када ће почети градња такозваног „Кинеског моста”?

Реч је о великој инвестицији и у току је припрема пројеката. Очекујемо долазак кинеских стручњака, организовање градилишта и почетак радова у јуну. Рок за изградњу моста је три године.

Докле је стигао пројекат Београдски метро?

У међудржавном споразуму Србије и Француске који су потписали председници Борис Тадић и Никола Саркози говори се и о Београдском метроу. Велики сам заговорник тога да се ради са озбиљном државом као што је Француска која гради десетак метроа у свету и да се не играмо са пројектом „тешким” најмање милијарду евра. То је гаранција квалитета и европских стандарда.

У чему је онда проблем?

Француска држава је дала донацију од три милиона евра за израду пројеката. Условљени смо да гарантујемо да ћемо ексклузивитет за возове и опрему дати француској фирми „Алстом”.  То је једна од највећих фирми на свету, имају огромно знање и искуство, а цене је лако упоредити  и видети да ли су реалне. Оно што је проблем  је то што, ако потпишемо такав уговор, eвропске инвестиционе банке неће да финансирају грађевинске радове, што би изградњу метроа учинило немогућом. Треба нам договор око финансирања целог пројекта, као и услови Европске инвестиционе банке са грејс периодом од седам и роком отплате на 25 година. Ако то договоримо са француском страном  спремни смо да са њима потпишемо уговор за изградњу прве линије.

Када ћете коначно знати све детаље о том пројекту?

Покушаћемо у следећих месец и по дана да разрешимо све недоумице, јер је председник Саркози рекао да је за Француску овај пројекат веома важан. У случају да не можемо да се договоримо, сами ћемо финансирати израду студије прве трасе метроа од Устаничке до Земунa. Превише дуго чекамо договор са француском страном, од септембра 2010.

Jавност у Београду је узбуркана због најављених измена  пореза на имовину. Шта нас очекује?

Закон о порезу на имовину донеси републички парламент, а не локалне скупштине. Тај пропис је предвиђао прогресивну скалу од 0,4 до 3 одсто, али је сада од 0,4 до 2 одсто. Смањене су олакшице које могу да се добију и то може да изазове повећање износа који обвезник плаћа. Залажем се за доношење новог закона, јер би по важећем многи власници станова плаћали неколико пута већи порез следеће године.

За шта се Ви залажете?

Jа сам присталица прогресивне стопе зато што није фер да неко ко има милионску вредност у некретнинама плати исти проценат као и они који имају мању вредност имовине. Залажем се за социјално-економску опцију, а то значи да ко има највише, највише и плати. Сада имамо систем који је врло прецизан и каже овако: 60 одсто грађана плаћа до 5.000 динара порез на имовину. Mислим да то није много и зато ћу то да браним. Они уплате у градски буџет око милијарду динара, а 4.000 Београђана плати порез већи од 50.000 динара и они уплате чак пола милијарде. Београд има 556.000 порезних обвезника и сигурно ће бити грешака, али смо спремни и отклонићемо их.

Најавили сте куповину 250 нових аутобуса за шта ће бити потребно око 70 милиона евра. Да ли ће и колико држава да помогне?

Држава даје 20 одсто субвенцију, ако се купује од домаћих произвођача. Сматрамо да је наша патриотска обавеза да тако велики број аутобуса купимо од фирме која их производи у Србији, зато чекамо да „Икарбус” нађе стратешког партнера. А он кад дође овде и почне да производи возила за Београд, производиће и за Ниш, Нови Сад, али и за извоз. То ће значити да смо ми у овој земљи нешто померили и зато сматрам да је наша обавеза да купимо од домаће фирме а њихова је обавеза да производе аутобусе који задовољавају европске стандарде.

Грађани су очекивали да ће комунални полицајци више обратити пажњу на уличне продавце, уређење обала, паркирање... Стиче се утисак да су они ушли само у аутобусе и у овом моменту служе као испомоћ ГСП-у.

Градско саобраћајно предузеће „Београд” има четири комунална полицајца као помоћ за све аутобусе, а они то „гурну” у новине и онда добијемо наслов „Карте у вис”. Данас имамо сто комуналних полицајаца у целом граду који раде у три смене и дају све од себе да нам град буде уређенији и лепши.

Да ли ће бити повећан број комуналних полицајаца?

Ускоро завршавамо конкурс, примићемо још сто, а имамо право на мало више од  300.  Они ће преузети и обавезу да контролишу одлуку о радном времену кафића и пуштању музике до 23 сата . Комунална полиција се бори са уличним продавцима. A да би спречили некога да ружи град и да неплаћајући порез добро зарађује, некад закачите и некога ко то заиста ради да би преживео.

Три  банке од 41 помажу бебе

У Београду постоји систем који контролише токове новца,  имамо посебну Агенцију за јавне набавке, посебну за инвестиције, све је отворено и транспарентно. Нико не може да плати да би добио посао, а очекујем од свих фирми у престоници баш зато што је Београд најбољи пословни партнер, да се појаве кад ми покренемо неку друштвено корисну акцију. Срамота је да су се од 41 банке у Београду само три  укључиле у акцију даривања пакета за бебе Београђанкама и за још 5.000 жена из најсиромашнијих општина Србије, рекао је градоначелник Драган Ђилас.