четвртак, 14. јул 2011.

Студија о заштити Бојчинске и Липовичке шуме, као и Форландa леве обале Дунава

Секретаријат за заштиту животне средине финансираће израду студије заштите Бојчинске шуме, Липовичке шуме – Дуги рт и Форландa леве обале Дунава код Београда, прва фазa. Реч је о три важна пројекта са аспекта очувања шумских комплекса, биодиверзитета и природних вредности.

– Ширење пољопривредног и грађевинског земљишта, нарочито око већих градова, директно утиче на смањење површина под шумама. Бојчинска шума је једна од таквих оаза у близини Београда. Окружена је пољопривредним културама и вредно је станиште разних гљива и дивљачи. Липовичка шума је велики шумски комплекс и налази се у јужном делу Београда. Део Липовичке шуме – Дуги рт захвата југоисточни део подручја Сремчице и оивичен је Ибарском магистралом. Дуги рт представља део зелених рубних подручја Београда и везу између северног дела шумадијске греде Авале, Бањичке шуме, Миљаковачке шуме, Кошутњака, Сремачких шума у Прогару и Бојчинске шуме. За овај део зелених подручја може се рећи да је скуп међусобно повезаних или просторно блиских еколошких подручја која битно доприносе очувању природне равнотеже и биолошке разноврсности, те да овде постоји еколошка мрежа зелених подручја око Београда. Заштитом би се утврдио заштитни прстен који је предвиђен пројектом „Зелена регулатива Београда” и обезбедило сигурно управљање овим подручјем ради даљег одрживог развоја – казала је Наташа Ђокић, начелница у Секретаријату за заштиту животне средине.

Бојчинска шума се налази на обали Саве и представља типичну равничарску шуму доњег Срема. Ова локација, поред вегетацијске разноликости, карактерише се и великим бројем врста ретких и угрожених птица (евидентирано станиште орла кликташа, орла белорепана, степског сокола и црне роде), у чему се огледа богатство биодиверзита простора. Укупна површина под шумом, сачињене углавном од храста лужњака, износи око 600 хектара. Будући да Бојчинска шума обилује разним врстама флоре и фауне, она заслужује адекватну бригу и промишљено управљање које може да се спроведе превентивним мерама заштите. Са туристичко-рекреативног аспекта, подручје Бојчинске шуме има велики потенцијал за развој етно и екотуризма, где највећу заслугу има положај саме шуме у односу на Београд и реку Саву.

Кад је реч о Дугом рту, Секретаријат за заштиту животне средине оцењује да су природне вредности овог подручја веома изражене и да се поред евидентне шумске вегетације огледају и у флори и фауни, као и да подручје има посебне геолошке, геоморфолошке, хидролошке и топоклиматске карактеристике.

Студијом је предвиђена и заштита Форландa леве обале Дунава код Београда, где се налазе две простране плавне зоне површине од око 1.700 хектара. Реч је о подручјима Црвенка (Бељарица) и Кожара, која су испресецана рукавцима (дунавцима) и бројним барама и мртвајама. Ове површине немају трајних насеља, изузетак су једино малобројни привремени, викенд објекти на подручју Кожаре. Према Генералном плану Београда, до 2021. године, предвиђено је да ово остану зелене површине. Подручје је углавном прекривено шумском вегетацијом (галеријске шуме врбе и тополе и плантаже канадске тополе). На овим локалитетима гнезди се више ретких и угрожених врста птица као што су орао белорепан, црна рода, патка њорка, а треба напоменути и да се ови простори налазе у оквиру међународно значајног подручја за птице (IBA) „Ушће Саве у Дунав”. Водена станишта на овим локалитетима важна су и као репродуктивни центри за водоземце и гмизавце. Такође, ове плавне зоне важна су плодишта више речних врста риба.

Имајући на уму да је ово подручје и даље релативно очувано и да поседује велике природне вредности, али да му због близине урбане зоне прети даља деградација, Секретаријат за заштиту животне средине сматра да би се заштитом овог дела обале уједно обезбедила и ефективнија заштита околних заштићених подручја (Велико ратно острво, Панчевачке аде, Ковиљско-петроварадински рит) и на тај начин употпунила и унапредила мрежа заштићених подручја уз Дунав. Такође, на тај начин Београд би добио још једну атрактивну еко-туристичку локацију, која би одрживим и контролисаним туризмом промовисала потребе заштите природних вредности.