среда, 22. август 2018.

Дигитализација архивске грађе Историјског архива Београда

Члан Градског већа проф. др Фадиљ Еминовић и виши саветник Секретаријата за културу Андрија Бојанић посетили су Историјски архив Београда и разговарали са директором мр Драганом Гачићем. 

– Поред корисника заинтересованих за научно-истраживачки рад у читаоници, писарница архива је од јануара до јула 2018. године примила 5.635  захтева грађана због коришћења архивске грађе ради регулисања социјалних, породичних, имовинско-правних и других питања за потребе државних органа и за остваривање права грађана и правних лица. У Историјском архиву Београда налази се архивска грађа која обухвата временски период од половине 18. до краја 20. века, а настала је радом органа власти, управе, судства, привреде, просветних, здравствених и културних институција, друштава, удружења, личних и породичних фондова и збирки – рекао је том приликом Еминовић.

Посебан нагласак у разговору стављен је на пројекте Историјског архива Београда:

– Како је дигитализација један од кључних приоритета Владе Републике Србије, Историјски архив Београда своје пројекте управо базира на томе. Прошле године успешно је завршен пројекат скенирања одабране архивске грађе о Холокаусту у сарадњи са Меморијалним музејом Холокауста из Вашингтона – навео је Еминовић.

У току је финални део трогодишњег пројекта „Дигитализација Картотеке житеља града Београда”. 

– Картони житеља представљају грађу од изузетног значаја. То су пријаве боравка грађана Београда и Земуна у периоду од 1922. до 1954. године. Архив  чува 1.030.000 картона грађана у 851 кутији и овим пројектом они су пребачени у дигиталну форму чиме су трајно заштићени и постали доступни за лакшу претрагу и коришћење. У току су и пројекти „Дигитализација Збирке црквених матичних књига” и „Дигитализација Земљишних књига”. Црквене матичне књиге су од изузетног значаја и представљају извор првог реда. У Србији су уведене око 1837. године. Овим пројектом је предвиђена дигитализација 157 матичних књига од 493, колико их се чува у Историјском архиву Београда. Што се земљишних књига тиче, оне се користе у поступку за повраћај имовине, укњижбу права власништва, истраживање породица и њихових миграција, а пружају и значајне податке истраживачима који пишу монографије о наведеним местима – истакао је Еминовић.

Предлажу се и нови пројекти. То су „Дигитализација документације привредних фондова” и „Дигитализација техничке документације” ради убрзавања поступка доступања архивске грађе, која је врло важна за остваривање најважнијих потреба грађана.