среда, 20. април 2005.

Представљена Претходна студија оправданости изградње прве линије лаког шинског система са генералним пројектом

Прва линија лаког шинског система  почеће да се гради крајем 2007. године, рекао је градоначелник Београда Ненад Богдановић на данашњој презентацији Претходне студије оправданости њене изградње са генералним пројектом. Посао ће се изводити у фазама, а у њему ће учествовати и домаће и стране компаније. Први путници лаким шинским системом треба да буду превезени крајем 2012. године.

Прва линија београдског метроа, којом ће путници од Устаничке улице, преко центра и Новог Београда, до Творничке улице у Земуну стизати за 28 минута, имаће 70 до 80 одсто независне трасе, али ће моћи и да се интегрише у постојећи трамвајски систем, рекао је Хосе Ангита, директор за међународне послове мадридског „Инека”, који је са нашим „Југинусом” урадио Претходну студију оправданости и Генерални пројекат прве линије лаког метроа. Возила ће ићи брзином од око 30 километара на час, а капацитет им је 300, то јест у пару 600 путника. Тако ће се лаким метроом годишње превозити око 40 милиона путника.

– Лаки метро и трамвајски саобраћај су апсолутна будућност Београда. Многи велики европски градови, па чак и они који имају метро, попут Париза и Москве, данас размишљају о унапређењу трамвајског превоза. У Београду ће се даље развијати како класичан тако и нови трамвај, који је прелаз између овакве врсте превоза и метроа. Основне предности лаког метроа су што обезбеђује масован превоз, а у исто време представља еколошки саобраћај – рекао је Богдановић.

Он је подсетио да је градска управа у протеклих пет година водила битку са делом стручне јавности око даљег развоја превоза у Београду. Ови стручњаци су, и поред развоја нових технологија и чињенице да се ситуација у саобраћају из године у годину драстично мења, задржали стара схватања.

– Стару идеју да се гради класичан метро морали смо да одбацимо јер не знамо како бисмо набавили најмање 1,2 милијарде евра за његову градњу. Лаки метро ће нас коштати мање од 400 милиона евра, што град, уз помоћ иностраних кредита, може сам да обезбеди – рекао је Богдановић.

Зато ће град наставити да развија транспорт онако како је планирао. Ако га нико у томе не буде ометао, Београђани за наредних петнаестак година неће више имати проблема са превозом, рекао је градоначелник.

– Тако ћемо решити један од кључних проблема, а то је боље функционисање унутрашњег саобраћаја у граду. Другим проблемом, измештањем транзитног саобраћаја из Београда, мораће да се позабави републичка влада. Многи градови у свету изабрали су лаки метро као основни систем шинског превоза – подсетио је Богдановић.

Борис Ранковић, директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, рекао је да се већ у почетној фази развоја шинског система мора обезбедити његов продор у центар града како би се побољшала његова приступачност средствима јавног превоза и смањио „притисак” индивидуалних возила на улице и јавна паркиралишта.

Градимир Стефановић из Савета пројекта рекао је да одржавање лаког метроа неће много коштати град, а да ће се њиме уштедети око 20 милиона радних часова и 4,5 милиона литара горива у односу на класичан превоз.

Презентацији студије изводљивости присуствовали су и амбасадор Шпаније Хозе Риера Сикиере, директор Југословенског института за урбанизам и становање Мирко Радованац и представници Урбанистичког завода града, Дирекције за јавни превоз, Градског саобраћајног предузећа, градске управе и финансијских институција.