subota, 3. jul 2021.

Radojičić: Predanim radom na realizaciji nekoliko strateških projekata, bližimo se tome da Beograd postane Zelena prestonica

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić izjavio je za magazin „Energetski portal” da Grad Beograd planira da u budućnosti uloži 5,2 milijarde evra kako bi Beograd u narednih 10 godina dostigao evropske standarde Zelenog grada.

Izgradnja fabrika za preradu otpadnih voda, razvoj sistema šinskog saobraćaja, kupovina električnih autobusa i tramvaja, termalna rehabilitacija zgrada, uvođenje sistema javnih bicikala, širenje mreže biciklističkih staza, izgradnja 10.000 metara kvadratnih zelenih zidova i povećanje površina pod šumom za 10 odsto samo su neki od ključnih projekata kako bi naš grad postao zeleniji i ekološki prijatnije mesto za život, naveo je Radojičić.

– Na poslednjoj sednici Skupštine grada usvojili smo nekoliko strateških dokumenata i akcionih planova koji se odnose na pitanja očuvanja životne sredine. Akcioni plan za Zeleni grad je svakako jedan od najznačajnijih. Glavni cilj ovog plana je poboljšanje kvaliteta vazduha. Veliku zahvalnost dugujemo Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Vladi Japana za pruženu pomoć u razvoju ovog akcionog plana – rekao je gradonačelnik. 

Grad Beograd je, prema njegovim rečima, usvojio i Plan kvaliteta vazduha do 2030. godine, sa kratkoročnim i dugoročnim akcionim planom. Prema analizi eminentnih stručnjaka, saobraćaj je konstantni izvor zagađenja tokom cele godine, dok su u zimskom periodu najveći problem individualna ložišta, kojih ima oko 200.000 u Beogradu, kazao je gradonačelnik. 

– Dodatno ćemo intenzivirati javni gradski prevoz, kako bismo podstakli građane da ga koriste u većoj meri i smanjili upotrebu automobila. Dugoročne mere se odnose, pre svega, na završetak obilaznice oko Beograda, čime izmeštamo tranzitni saobraćaj iz centra grada. Pored kupovine autobusa na električni pogon i gas, povećavamo broj biciklističkih staza, sprovodimo program gašenja kotlarnica i priključivanje građana na sistem daljinskog grejanja i gasovoda i time utičemo na poboljšanje kvaliteta vazduha u Beogradu. Pitanje smanjivanja emisije gasova staklene bašte je izuzetno važno, posebno u kontekstu borbe protiv klimatskih promena. Potpisivanjem Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju 2018. godine obavezali smo se da smanjimo emisiju gasova staklene bašte za 40 odsto i da izradimo Akcioni plan za održivu klimu i energiju. Ovaj plan jeste ambiciozan, ali našu viziju Beograda kao zelenog i održivog grada možemo postići jedino zajedničkim radom na realizaciji ovog plana – istakao je Radojičić

On je dodao da će svakako na kvalitet vazduha u Beogradu pozitivno uticati metro i podsetio da će izgradnja prve linije Beogradskog metroa početi krajem godine.
 
– Metro će smanjiti gradske gužve za 30 odsto, što će svakako uticati na kvalitet vazduha. Beograd zaslužuje da ima više zelenih površina u centru grada i na tome aktivno radimo. Samo na Savskom trgu posađeno je oko 300 stabala. U planu je realizacija projekta izgradnje linijskog parka na Donjem Dorćolu, koji obuhvata potez od Beton hale do Pančevačkog posta, a planirne su i pešačke i biciklističke staze u okviru ovog projekta. Tokom 2019. godine pokrenuta je i akcija „Drvo za Beograd” zajedno sa Nemačkom razvojnom agencijom – GIZ. Kao rezultat te akcije Beograd je dobio 2.000 stabala – naglasio je gradonačelnik. 

Grad Beograd nastoji da nađe potpuno rešenje za kanalizaciju i sistem za preradu otpadnih voda.

– Aktivno radimo na rešavanju višedecenijskog problema direktnog ispuštanja kanalizacije u naše reke. U toku je izrada projekta, a na jesen počinje izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu. Postrojenje će se prostirati na površini od 97 hektara. Fabrika će prikupljati otpadne vode iz centralnog dela starog Beograda, ali i otpadne vode iz Sremčice, Železnika i Banovog brda, kao i Novog Beograda i Zemuna – istakao je Radojičić.

Cirkularna ekonomija je jedan od ciljeva Zelenog plana Evrope, a najvažniji instrument cirkularne ekonomije je reciklaža, dodao je Radojičić. Grad Beograd je, kako je kazao, usvojio Lokalni plan upravljanja otpada 2021–2030. Cilj je da se poveća stopa recikliranja otpada iz domaćinstava, kao i da se značajno smanji količina biorazgradivog otpada koji se deponuje.

– Trenutno imamo oko 730 podzemnih kontejnera za odvajanje otpada, a do kraja godine u planu je nabavka još 300. U planu nam je takođe da podelimo još 25.000 kanti za separaciju otpada, a trenutno oko 27.000 domaćinstava koristi takve kante na teritoriji prestonice. Kako bismo na deponiju Vinča odvozili samo reciklabilni otpad, planiramo da izgradimo još sedam reciklažnih centara i četiri transfer stanice gde će se otpad dopremati pre odvoženja na dalji tretman – zaključio je gradonačelnik Beograda.