субота, 30. јануар 2016.

Весић: Нови закон о становању уводи ред у одржавање стамбених зграда

Градски менаџер Горан Весић изјавио је да ће ”нови закон о становању омогућити да се коначно уведе ред у одржавање стамбених зграда, што је жеља већине грађана”.

– Град Београд је био иницијатор доношења новог закона о становању јер се свакодневно суочавамо са проблемима у стамбеним зградама. Зато је доношење овог закона највише у интересу грађана који живе у стамбеним зградама и даје нам основ да многе проблеме решимо. Овај закон је пример како влада и град раде заједно у корист грађана – рекао је Весић.

Он је објаснио „да ако закон треба да се објасни у једној реченици, тада је она да се уводи ред у одржавању стамбених зграда”.

– Новим законом је предвиђено да свака зграда представља стамбену заједницу која ће имати обавезу да одржи скупштину и изабере управника зграде. Управник зграде ће бити један од станара и радиће послове које је до сада радио председник скупштине станара, али и многе друге. Зграде које имају мање од пет станова не морају да одрже скупштину стамбене заједнице, али морају да имају посебан међусобни уговор којим регулишу одржавање стамбене зграде. Уводи се Регистар стамбених заједница који воде једница локалне самоуправе и Агенција за привредне регистре као јавна, електронска база података и докуменaта о свим стамбеним заједницама. Стамбене заједнице, које то желе, јер то није обавеза већ могућност, могу да ангажују и професионалног управника зграде. Регистар професионалних управника, јер да би се неко бавио овим послом мора да испуни законске услове, водиће се у Привредној комори Србије. Уколико стамбена заједница не формира скупштину станара и не изабере управника, јединица локалне самоуправе поставиће принудног управника зграде који ће доносити све одлуке у вези са одржавањем зграде. Принудни управник ће руководити зградом само док власници не конституишу скупштину стамбене заједнице и не изаберу управника кога они желе – рекао је Весић и додао да после усвајања закона „ниједна стамбена зграда у Београду неће бити без одржавања”. 

– Данас имамо више хиљада зграда у Београду које нико не одржава, што значи да се не перу, не одржавају се лифитови и не чувају се. Живот у тим зградама је практично немогућ, а има и безбедносних проблема. Сада, после усвајања новог закона, то неће бити могуће и свака зграда ће бити одржавана – казао је Весић.
Он је рекао „да се стамбеној заједници, као организацији власника станова и других посебних делова зграде, даје пуно својство правног лица, чиме је стамбеној заједници омогућено да буде равноправни ноцилац права и обавеза у правном саобраћају. Тиме је стамбена заједница у могућности да се појави у свим правним односима ради лакшег обезбеђивања управљања и одржавања зграде, као и средстава за финансирање радова на одржавању зграде.”

Весић је додао да је новим законом „стамбеној заједници омогућено да једноставније доноси одлуке и спроводи их у пракси”.

– Уведен је кворум за одржавање седнице, кворум за поновљену седницу, већина за одлучивање у редовним пословима, као и већина за одлучивање за ванредне послове, чиме се поједноставио и учинио ефикаснијим досадашњи систем одлучивања који је био компликован за примену. Више не постоји „једногласно одлучивање” у стамбеним заједницама, што је било правo „вета” због чега се  дешавало да читава зграда не може да реши проблем јер се један власник стана инати. Сада ће донета одлука на скупштини стамбене заједнице важити за све станаре. Омогућено је гласање у писаној форми и путем пуномоћја, а регулисане су ситуације у случају да је власник стана непознат, односно недоступан, као и ситуације када су станови издати у закуп, чиме су отклоњени бројни проблеми у пракси – рекао је Весић.

Весић je додао да је уведен „јавни интерес у одржавање стамбених зграда”. Пошто стамбене зграде потпуно припадају власницима станова, укључујући и фасаду, лифт, заједничке просторије и кров, Град Београд до сада није могао, без кршења закона, да рецимо улаже новац у уређење фасада. Сада је створен основ да се у будућности креирају заједнички програми града и станара за уређење фасада на основу којих би град обезбедио мањи део новца, а власници станова би свој део платили уз вишегодишњу отплату. Закон утврђује да је у јавном интересу одрживи развој становања, као и управљање и одржавање зграда у циљу спречавања штете за трећа лица и њихову имовину. Дефинише се шта је одрживи развој становања који представља усклађивање аспеката економског и социјалног развоја и заштите животне средине у области унапређења услова становања грађана и очувања и унапређења стамбеног фонда, уз истовремено унапређење енергетске ефикасности, смањења негативних утицаја на животну средину и рационално коришћење ресурса.

Горан Весић је рекао да је веома задовољан зато што је новим законом уређена област „хитних интервенција у зградама”.

– Звучи невероватно, али нам се дешава да не можемо да отклонимо озбиљан квар у згради када пукне водоводна цев или грејање јер власник стана у коме се квар десиo не допушта нашим екипама да поправе квар!? И тако због његовог хира трпи читава зграда – рекао је Весић и додао да је сада овај проблем решен јер je „прописано да се радови хитних интервенција ради спречавања настанка штете по живот или здравље људи као и имовинe веће вредности врше у јавном интересу”.

– Тако је омогућена интервенција органа јавне власти ради спречавања штете по живот и здравље људи која може настати услед неодржавања –  рекао је градски менаџер Горан Весић.