ponedeljak, 23. maj 2016.

Uvođenje reda u zoni Knez Mihailove

Grad Beograd ulaže velike napore da se pešačka zona u Knez Mihailovoj proširi, ali na drugoj strani nesavesni pojedinci ugrožavaju postojeću pešačku zonu, zbog čega je situacija u ovoj ulici apsolutno neprihvatljiva, rekao je glavni urbanista Milutin Folić. 

– Građani nam se konstantno žale na to da ne mogu da prođu od polomljenih ploča, bašta lokala koji su zauzeli gotovo ceo profil na pojedinim mestima, tezgi, objekata za kokice koji nisu u skladu sa propisima i koji su iz godine u godinu sve gabaritniji i drugih objekata koji su se naređali u ovoj najznačajnijoj gradskoj pešačkoj zoni. Mnogi ugostitelji su, kako bi obezbedili struju za bašte i rashladne vitrine, bez bilo kakvih dozvola podizali kameno popločanje, čime je oštećena podloga na kojoj su postavljene ploče. Rezultat toga je da se kada ulicom nekoliko puta pređe komunalno vozilo, ploče na tom mestu prvo rasklimaju, pa onda krenu i da pucaju. Knez Mihailova je, drugim rečima, u rasulu i grad je odlučan u tome da se pod hitno uvedu dodatne mere u ovoj zoni. Javni interes, interes svih građana uvek mora da bude iznad interesa pojedinaca koji na ovaj način uvećavaju svoj profit – istakao je Folić.

U skladu sa Odlukom o postavljanju bašta ugostiteljskih objekata na teritoriji grada Beograda iz 2014. godine, a u duhu standardizacije urbane opreme i mobilijara, koja je kao strateški cilj usvojena kroz projekat IME (Identitet, Mobilnost i Ekologija) 2015. godine na Gradskom veću, grad je napravio plan u vidu „Preporuke za postavljanje otvorenih bašta na javnoj površini u okviru prostorno kulturno-istorijske celine Knez Mihailova, kao kulturnog dobra od izuzetnog značaja, naveo je Folić. 

– Preporuka ima tekstualni i grafički deo, gde je prikazana svaka ulica ove zone i gde su do detalja definisane površine i elementi otvorenih bašta. U skladu sa važećom studijom utvrđivanja optimalne širine pešačkog koridora u zavisnosti od intenziteta pešačkog toka i nivoa opsluživanja, koju je za potrebe Sekretarijata za saobraćaj izradio Saobraćajni fakultet 2008. godine, usvojena je preporuka da se bašte lokala sa pratećim elementima ne postavljaju u samoj Knez Mihailovoj, već u bočnim ulicama, čime se glavni pešački tok ne ugrožava, kao što je to danas slučaj i glavni razlog konstantne kritike građana i posetilaca. Oni koji već imaju dozvolu za postavljanje bašte u Knez Mihailovoj moći će da ostanu tu do njenog isteka, ali će morati da se vrate u okvire za koje su dobili saglasnost i da se bojom i tipom senila prilagode važećoj odluci, što trenutno nije slučaj jer gotovo svi lokali idu van svojih gabarita – naveo je Folić.

Svim vlasnicima lokala u ovoj zoni biće izdati uslovi za bašte u skladu sa ovim dokumentom, kako bi se konačno uveo red u strogom centru grada, a ugostitelji bili u mogućnosti da se prilagode, istakao je glavni urbanista. 

– Uporedo sa rešavanjem problema bašta i drugih pokretnih objekata, do kraja godine planirano je zatvaranje pešačke zone za ulaz vozila jer ona u velikoj meri uništavaju pločnike. Grad će nabaviti određen broj električnih vozila za snabdevanje u ovoj zoni, obavljanje komunalnih aktivnosti, kao i servis za prevoz starih. Grad nastavlja sa širenjem pešačke zone, a Direkcija za građevinsko zemljište danas je raspisala i tender za popločavanje i pretvaranje u pešačku zonu  Obilićevog venca, na potezu od garaže do Ulice carice Milice, čime će građani dobiti još 50 novih stabala i prostor bez automobila, gde će moći bezbedno da provode vreme sa decom – rekao je Folić. 

Glavni urbanista podsetio je i na to da su osim opštih pravila datih u gradskoj odluci, na ovom izuzetno značajnom području propisana i sledeća pravila: 

– Postavljanje bašte moguće je isključivo u okviru površina definisanih grafičkim prilozima;
– Podužna osovina površine definisane za postavljanje bašte duž pešačke ulice predstavlja granicu pripadanja odgovarajućoj strani ulice ukoliko su lokali jedan naspram drugog;
– Nije dozvoljeno podužno spajanje dve bašte ili više njih sa minimalnim razmakom od 120 cm (2h60 cm od svake bašte);
– Minimalno udaljenje površine za baštu u odnosu na fiksni mobilijar (klupe, žardinjere i dr.) mora biti 60 cm;
– Elementi bašte su lako pokretni elementi jedinstvenog dizajna bez reklama i mogu biti isključivo: stolovi, stolice, plinski uređaji za grejanje, cenovnici i meniji površine do 0,5 m² po bašti, kao i senila, u svemu prema grafičkim prilozima. Svi elementi bašte moraju se nalaziti u okviru obeležene površine.
– Nije moguće postavljanje: podnih platformi, ograda, svih vrsta električnih uređaja uključujući sve vrste rashladnih vitrina, pultove, šankove, ormariće i sve ostalo što nije specificirano da je dozvoljeno;
– Isključivo se zabranjuje podizanje podnih ploča radi provlačenja bilo kakvih instalacija i nije dozvoljeno ankerovanje elemenata bašte za pod.
– Sva senila su od platna bež boje bez karnera i bez reklama i postavljaju se samo u zonama specificiranim u grafičkim prilozima. Senila su tipa suncobran kvadratnog oblika, uz izuzetak ulica Kralja Petra i Zmaj Jovine, gde su predviđene tende od rolajućeg platna na dve vode, paralelno sa ulicom,
– Konzolne tende mogu biti postavljene na objektima u zonama predviđenim grafičkim prilozima do dva metra dubine, a ukoliko se radi o posebno vrednim objektima, tenda se postavlja samo u okviru postojećih otvora na fasadi uz posebnu saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika.