utorak, 6. oktobar 2020.
Gradonačelnik Radojičić u Palati Ujedinjenih nacija: Ključna reč 2020. je prevencija
Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić govorio je danas na Forumu gradonačelnika 2020. u Palati Ujedinjenih nacija u Ženevi. Panel je posvećen borbi protiv prirodnih nepogoda, a pored Beograda svoja iskustva podelili su i gradonačelnici Praga, Helsinkija, Atine, Berna, Budimpešte, Sarajeva i mnogih drugih gradova.
Radojičić je govorio o teškim poplavama koje su pogodile Srbiju 2014. godine. Opština Obrenovac je tada pretrpela najveću prirodnu katastrofu, izgubljeni su životi, 30.000 ljudi je evakuisano, a nastala je velika materijalna šteta na objektima i infrastrukturi.
– Ovaj događaj uslovio je promenu strateškog pristupa u rešavanju problema prirodnih nepogoda. Formalizovana je promena plana suočavanja sa prirodnim katastrofama, tako da je sada nadležnost lokalnih vlasti proširena čime smo stvorili uslove za brzu i efikasnu reakaciju u krizi. Tada smo formirali i Gradski štab za vanredne situacije čija se efikasnst videla i u prethodnim mesecima tokom epidemije – rekao je Radojičić.
On je naglasio da je tada usvojen set zakona koji je u skladu sa dokumentom kancelarije Ujedinjenih nacija za smanjivanje šteta od katastofa 201–2030. Takođe je istakao da je taj događaj izazvao i reviziju sistema civilne zaštite, koja je bila zadužena za odbranu od nepogoda proteklih 30 godina, a za unapređenje infrastrukture i sistema prevencije od poplava opredeljen je iznos od 70 miliona evra. Ova sredstva korišćena su za čišćenje kanala, popravku kanalizacionih i vodovodnih mreža, obnavljanje područja rečnih obala i izgradnju nasipa.
– Danas je Obrenovac bezbedniji grad, čiji su kapaciteti tokom velikih padavina u nekoliko navrata testirani – istakao je gradonačelnik.
On je dodao da se kontinuirano radi na projektu razvijanja sistema za rano upozorenje na poplave, koji Grad Beograd sprovodi sa Kancelarijom UN za razvoj (UNDP).
– Beograd ima skoro 200 vodotokova drugog reda. To je prirodno bogatstvo našeg grada, ali i potencijalni rizik. Odredili smo 20 lokacija za postavljanje mernih uređaja nivoa reka i 40 kišomera. Nabavili smo neophodnu opremu i trentuno se radi na njenom postavljanju. Ovi uređaji će nem blagovremeno slati saopštenja o potencijalnim rizicima, kako bismo mogli na vreme da reagujemo i zaštitimo stanovnišvo i dobra – kazao je Radojičić.
Gradonačelnik je dodao da je vrednost ove opreme oko 400.000 evra i da će u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom, koji će obrađivati ove podatke, ubuduće moći da se preveniraju mnogi događaji čije smo posledice do sada mogli samo da saniramo.
– Ključna reč 2020. je prevencija. Ja sam lekar i znam koliko je prevencija važna i zbog toga se na ovom projektu nećemo zaustaviti. U planu je izgradnja velikog kriznog komandnog centra za teritoriju celog grada, kao i postavljanje sistema sirena. Vrednost ova dva planirana projekta je oko 15 miliona evra. Beograd će dobiti najsavremeniji centar koji će obuhvatiti sistem ranog upozorenja u kome se obrađuju prikupljeni podaci o vodostaju. Takođe, postojaće sistem ranog upozorenje o hemijskim incidentima a pratiće se i obrađivati podaci o vodi, vazduhu, buci i zemljotresu. U celom Beogradu biće postavljena i 311 sirena. Da bismo razvili pametan grad, neophodno je da ulažemo u informacione sisteme i tehnologiju, jer su nam u ovom slučaju podaci saveznici u prevenciji nepogoda – objasnio je Radojičić.
Gradonačelnik je zaključio da su gradovi nosioci odgovornosti i moraju razvijati proaktivni pristup kao odgovor na izazove koje nam donose klimatske promene. Sigurniji i kvalitetniji život za sve građane je zajednička misija donosilaca odluka, a na tom putu ne smemo zanemirati da je priroda nepredvidiva i da moramo biti spremni na sve situacije. Efikasan globalni odgovor na krize podrazumeva sinhornizovane akcije gradova i zato su ovakvi skupovi i forumi značajni kako bismo razmenili znanja i iskustva, ali i usaglasali akcije.
