Обнова Теразијске чесме

Теразијска чесма подигнута је 1860. године по налогу кнеза Милоша за време његове друге владе као обележје његовог повратка на престо. Обликована је у стилу романтизма и један је од најзначајнијих и најмонументалнијих споменика јавне пластике Милошевог периода у Београду. На овом месту налазила се све до 1911. године када је због преуређења Теразија демонтирана и пренета у порту Топчидерске цркве. На првобитно место на Теразијама враћена је 1975. године.

Чесма је висока 6,35 метара. На горњем делу стуба налазе се иницијали М.О. и година 1860. Пластична декорација се састоји од стилизованих флоралних елемената, слепих аркадица и маскерона са лављим главама из којих тече вода. Стилски се везује са савремена архитектонска остварења у Београду и употпуњава слику уметничког укуса и тежњи у грађевинарству и пластици шездесетих година 19. века. На врху се налази метална ваза.

Због агресивних утицаја атмосферских прилика, камен је на многим местима био оштећен, прекривен патином, а метална ваза на врху била је веома запрљана. Приликом рестаураторских радова на теразијској чесми коришћене су савремене врсте материјала у облику готових мешавина. На тај начин избегнут је сваки облик импровизације који би могао настати због састављања мешавине на лицу места. Рестаурацију је урадио др Љубинко М. Драгићевић, професор Богословског факултета.