Београдски летњи фестивал почиње 1. јула

Већ традиционални Београдски летњи фестивал – БЕЛЕФ биће отворен 1. јула, најављено је на данашњој редовној конференцији за новинаре градске владе. На калемегданским позорницама, али и  бројним другим локацијама широм града Београђани ће, све до августа, моћи да виде чак 124 позоришна, музичка и визуелна програма и перформанса који до сада нису били приказани у главном граду.

Из буџета града за ову манифестацију биће  издвојено око 23 милиона динара: нешто више од 11 милиона за позоришну продукцију, а по 5,5 милиона за музичке и визуелне програме.

– Сва та средства директно су уложена у продукцију нових  програма. Кад је, на пример, реч о позоришним представама, она су на нивоу стандарда који прате редовну позоришну продукцију у Београду. Речју, одговарају износу који би град и иначе издвојио за четири-пет премијера београдских позоришта. Читав пројекат коштаће знатно више, али ће бити остварен захваљујући солидарности градских установа културе, коју смо успели да изградимо протеклих година. Оне су дале своју опрему и технику, у коју је  град много уложио протеклих година –  објаснила је Горица Мојовић, члан градске владе.

Она је најавила и скоро оснивање БЕЛЕФ центра. Та нова градска институција у области културе ће се већ ове јесени, по завршетку нове зграде Позоришта на Теразијама,  „уселити ” у просторије које овај театар тренутно користи у Петој београдској гимназији.

Као и прошле године, основу програмске концепције БЕЛЕФ-а, који се ове године одвија под мотом ArtiKuliranje, представљаће нове, домаће продукције, финансиране из буџетских средстава града.
– Намера Савета ове манифестације била је да дамо простор, време, новац и подршку онима који су храбри, али и способни да остваре нешто ново, а Београдски летњи фестивал да буде иницијална каписла око које ће се окупљати креативни, амбициозни људи  и пројекти који ће трајати и када БЕЛЕФ прође, и у томе смо већ лане успели. Тако је он постао најзначајнија летња манифестација у овом делу Европе. То је  резултирало и одговарајућом домаћом продукцијом, али и огромним интересом страних аутора за наступ на БЕЛЕФ-у. У домаћем програму зато имамо искључиво премијере, а у страном – само врхунске извођаче и ауторе – објаснио је Миломир Вукобратовић, председник Савета БЕЛЕФ-а.

Где је БЕЛЕФ на европској културној карти, најбоље сведочи податак да је недавно уврштен на листу 500 најзначајнијих културних манифестација Европе, међу 10.000 пријављених, и наћи ће се у европском културном водичу за 2005. годину, рекла је на овом скупу Милена Стојићевић, председник Извршног одбора БЕЛЕФ-а.