Одржан стручни састанак о Локалном еколошком акционом плану (ЛЕАП-у)

У Скупштини града данас је одржан  стручни састанак посвећен изради локалног еколошког акционог плана. Под насловом  „Где је ЛЕАП у Србији” на састанку, који су организовали Стална конференција градова и општина и Норвешка асоцијација локалних и регионалних власти, учествовали су представници општина које су завршиле или израђују ЛЕАП. Сусрет је органозован како би се разменила искуства и уочили заједничи проблеми, приликом чега су посебну пажњу добили искуства из Норвешке и презентација ЛЕАП-а из Панчева и Бора.

Састанак је започео излагањем Торфина Родеа, експерта за одрживи развој из норвешке Агенције „Натуритас”. Он је рекао да израда ЛЕАП-а захтева координисан рад свих општинских сектора и сарадњу са јавним службама, невладиним организацијама, политичким партијама, а пре свега образовним установама.

– Основни предуслов за израду ЛЕАП-а је упућеност свих друштвених и привредних структура у овај процес и добра информисаност грађана. Тада може да започне повезивање социјалне и економске компоненте и система животне средине, како би се она заштитила. Привредне гране које на њу утичу покрећу читав процес производњом, која ствара отпад. Друштво тада уочава угроженост животне средине и плански је штити од даљег загађивања – рекао је Роде.

ЛЕАП као динамичан процес представља ефикасно средство за заштиту животне средине, а циљ му је израда еколошког акционог плана и његова реализација. Најбољи резултати, према Родеовим речима, постижу се ако се одмах издвоје три или четири приоритетна задатка које је могуће брзо и лако решити. Тада се грађанима скреће пажња на корисне ефекте ЛЕАП-а, који одмах постају видљиви. Такви пројекти могу бити рестаурација оронуле зграде, обнова терена за рекреацију, сортирање отпада по врстама.

– Одмах по изради ЛЕАП-а треба што је могуће више говорити о њему у медијима, као и издавати сопствене мале публикације којима би се рекламирао. У првој фази је добро користити постојеће организације за заштиту животне средине и ускладити израду ЛЕАП-а са планирањем локалног буџета, како би он добио добру финансијску потпору. У завршној фази је најважније да заштита човекове околине не остане сектор за себе, већ да се нераскидиво повеже са свим другим областима – нагласио је Роде.

Мирослав Тошовић, представник Управе за заштиту животне средине, скренуо је пажњу учесника на то да постојећа методологија ЛЕАП-а у Србији наилази на извесне противречности и недостатке, те да би било добро прилагодити је нашим условима. Искуства израде ЛЕАП-а у Панчеву и Бору представили су Никола Иле и др Милан Трумић, док је о механизмима примене ЛЕАП-а у Србији говорио Срђан Сушић из Регионалног центра за животну средину. Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО и члан градске владе, рекао је да израда ЛЕАП-а представља основу за стратешко планирање у општинама Србије.