Усвојен Статут града Београда

Одборници Скупштине града данас су усвојили нови статут града Београда. На тај начин најважнији правни акт града усаглашен је са Законом о локалној самоуправи, па ће предстојећи локални избори моћи да буду спроведени по новим правилима. Градоначелник Београда бираће се на непосредним изборима на период од четири године и имаће много шира овлашћења нeго до сада. Између осталог, предлагаће и свог заменика и чланове Градског већа. Поред градоначелника, најважнији органи града биће Скупштина и Градско веће.

Градска скупштина ће, уместо досадашњих 110, имати 90 одборника, чији ће мандат бити четири године.  Председник и потпредседник Скупштине бираће се из редова одборника тајним гласањем. Градско веће имаће укупно 11 чланова, а председаваће му градоначелник.

Новина у новом Статуту је и то што ће радом Градске управе убудуће руководити начелник, кога поставља Скупштина на предлог градоначелника. Од септембра Београд ће добити и свог градског архитекту, градског менаџера и грађанског браниоца.

Највише дискусије на данашњој седници изазвала је одлука да се председници 17 београдских општина не бирају непосредно, већ, као и до сада, из редова одборника. Образлажући ово решење, председник Комисије за измену статута града Бранислав Белић рекао је да је оно резултат оцене да  београдске општине нису јединице локалне самоуправе и да град Београд има право да одлучује о организацији власти у њима.

Са овим мишљењем сложио се и шеф одборничке групе ДСС Милош Алигрудић, рекавши да би бирање председника општина непосредним путем битно искомпликовало процес избора. Председници скупштина општина Нови Београд и Земун Жељко Ожеговић и Владан Јанићијевић заложили су се, међутим,  да се председници општина бирају непосредно.

Нови статут града Београда усвојен је већином гласова, уз четири уздржана одборника.
Градски одборници данас су усвојили и нови Привремени пословник Скупштине града, којим се регулише да прву седницу у новом одборничком мандату сазива  председник Скупштине из претходног сазива.