Светски дан хране – 16. октобар

Светски дан хране један је од најважнијих датума у календару јавног здравља. За датум обележавања – 16. октобар, симболично је узет дан када је 1945. године основана Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO), саопштено је из Секретаријата за здравство.

Последњих деценија је све је присутнији глобални образац нездраве исхране који подразумева унос прерађене хране, исхрану ван куће, са већим садржајем засићених масноћа, шећера, соли и заслађених напитака. Притом, прекомерна телесна тежина и гојазност су снажни фактори ризика за кардиоваскуларне болести и дијабетес типа 2, поједине локализације малигних тумора (једњак, дојка, колон и ректум, материца, јајници, бубрези, јетра, панкреас) и међу водећим су факторима који изазивају превремену смрт.

Становници Београда имају здравије навике у односу на укупно становништво у Србији, што су показали резултати готово свих досадашњих истраживања здравља популације. Међутим, иако предњаче у свакодневној конзумацији воћа и поврћа која као део укупне здраве исхране може довести до смањења ризика за настанак многих хроничних незаразних болести, ипак заостају у односу на становнике Европске уније, где 64 одсто становника свакодневно конзумира воће и поврће. Међу показатељима навика у исхрани, који се прате у националном истраживању здравља, негативне тенденције су уочене када је у питању коришћење интегралног хлеба и житарица, а нарочито употреба животињских масти за припрему хране.

Такође, резултати истраживања здравља становника Србије представљају алармантне податке о заступљености гојазности. Наиме, више од половине одраслог становништва (57,1 одсто) имало је прекомерну телесну тежину у 2019. години (36,3 одсто предгојазних и 20,8 одсто гојазних). Посебно забрињава растући ниво прекомерне тежине и гојазности међу децом и адолесцентима у Србији с обзиром на бројне доказе који повезују гојазност у детињству и адолесценцији са повећаним ризиком од гојазности и морбидитета у одраслом добу.

У Београду је 2019. године 24,9 одсто деце, узраста од пет до 14 година, било прекомерно ухрањено (предгојазна и гојазна деца), тако да се може рећи да стање ухрањености деце у Београду не одступа од просечног у европском региону.

Секретаријат за здравство је препознао значај правилне исхране као важан превентивно-здравствени аспект бриге о здрављу најшире популације, са посебним акцентом на најмлађе, те је ове године покренуо и финансијски подржао у износу од три милиона динара пројекат који спроводи Градски завод за јавно здравље Београд. Пројекат има за циљ подизање знања и свести о исхрани деце предшколског узраста путем интервенције у раној животној доби која има позитиван утицај на нутритивне изборе, превенцију гојазности и других поремећаја здравља повезаних са неправилном исхраном.

Имајући у виду и мноштво доступних информација, дилема и заблуда на тему правилне исхране, овакво превентивно деловање је посебно значајно, те ће у оквиру пројекта посебна пажња бити посвећена припреми адекватних промотивних материјала којима ће се најоптималнијим приступом, у смислу конципирања садржаја и његовог представљања, постићи највиши ниво садржајне релевантности и визуелне пријемчивости како код родитеља тако и код деце.