Конзерваторски надзор над рестаурацијом фасада и платоа објекта Музеја Југославије у Београду

Завод за заштиту споменика културе града Београда je у складу са прописаним надлежностима од маја 2022. године до новембра 2023. године пратиo спровођење утврђених мера техничке заштите за рестаурацију фасада и приступних платоа објекта Музеја Југославије. 

Како је саопштено из Завода, конзерваторски надзор се врши континуираним праћењем радова на спровођењу утврђених мера техничке заштите у погледу квалитета конзерваторско-рестаураторских радова и верификовања стручности извршилаца радова за одговарајуће сложене конзерваторске радове на објекту музеја. Циљ је био да се потпуно уважи архитектонско-ауторски концепт музеја, уз задржавање општег изгледа објекта, ликовно-обликовног израза и материјализације, као и завршне обраде свих примењених материјала завршне обраде фасада објекта и приступних платоа.

Рестаурација и конзервација фасада Музеја Југославије изведена је очувањем свих разнородних материјала коришћених на фасадама објекта музеја, од алуминијумског застакљеног фасадног платна, преко више врста природног камена и њихове различите финалне обраде, вештачког камена до примењених карактеристичних ликовних елемената у виду мозаика. Применом адекватне методологије и сложених поступака рестаурације и конзервације, којом је руководила архитекта Светлана Марковић, виши конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда, најпримереније је враћен специфични изворни ауторски ликовни концепт и рукопис објекта музеја.

Завод је урадио Предлог одлуке о утврђивању Музеја Југославије / Музеја „25. мај” за споменик културе, а данас овај објекат ужива статус добра под претходном заштитом као простор урбанистичких, архитектонских, друштвених, културно-историјских и документарних вредности. Музеј „25. мај” је саграђен 1962. године према пројекту архитекте Михајла Јанковића као један од првих наменски грађених музејских објеката у Београду и Србији, са изложбеним простором и просторијама за чување, одржавање и рад на експонатима (збирке поклона тадашњег председника државе Јосипа Броза Тита). Подигнут је као репрезентативни објекат у коме је подједнака пажња посвећена како репрезентативном спољашњем изгледу тако и модерном уређењу ентеријера.

Конципиран као објекат са снажним волуменима, троделним равним и благо закошеним крововима, више стакленом него мермерном фасадом и фасадним мозаиком, један је од ретких примера „тотал дизајна” у архитектури Београда и Србије. Архитектонска форма и техничко-технолошке карактеристике објекта сврставају Музеј „25. мај” у изразите представнике интернационалног стила и једно од најзначајнијих остварења послератне архитектуре Београда и Југославије. Аутор се вешто поиграва материјалима на фасадним платнима, повлачи фасаду приземља у дубоку сенку, а белом мермерном облогом истиче основне конструктивне елементе – стубове, међуспратну и кровну таваницу. Фасада изложбеног простора изведена је у тада новом систему алуминијумске зид-завесе којом се формира ефекат транспарентности објекта, чиме до изражаја долази централно позиционирани, монументални мозаички ансамбл на прочељу (рад Бошка Карановића).

Саставни део архитектонског решења музејског здања представља и његово најнепосредније окружење, посебно плато око и испред музеја, који се протеже све до Улице кнеза Александра Карађорђевића. Однос између архитектонског решења објекта и његовог непосредног окружења са посебним природним и ликовним вредностима чине га једним од најпрепознатљивијих културних амбијената у Београду, наводи се у саопштењу.