Још једно „течно дрво” на Старом граду

Први урбани фото-биореактор у Србији – „LIQUID 3”, постављен је прошле године испред Општине Стари град у Македонској улици, а данас је захваљујући НЛБ Комерцијалној банци постављено и друго на Теразијама, код броја 45, саопштавају из ове градске општине. 

Ово „течно дрво”, како га називају у Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду где је осмишљен, представља ново биотехнолошко решење за пречишћавање ваздуха и смањење емисије угљен-диоксида (CО2) у урбаним подручјима где су концентрације највеће. Фото-биореактор функционише тако што се у акваријуму од 600 литара воде налазе алге које везују угљен-диоксид и фотосинтезом у директном процесу производе чист кисеоник. 

– Пројекат је осмишљен тако да буде и мултифункционалан. Пројектован је као клупа, има пуњаче за мобилне телефоне, као и соларну плочу захваљујући којој клупа има расвету током ноћи – истиче Радослав Марјановић, председник градске општине Стари град.

Овај пројекат има за циљ да популаризује и рашири примену микроалги у Србији, јер се оне могу користити у пречишћавању отпадних вода, као компост за зелене површине, за производњу биомасе и биогорива, као и за пречишћавање ваздуха од издувних гасова из фабрика. Микроалге које се налазе у „LIQUID-у 3” мењају два дрвета стара десет година или 200 квадрата травњака. Систем је исти јер и дрво и трава врше фотосинтезу и везују угљен-диоксид. Предност микроалги је у томе то што су ефикасније од 10 до 50 пута у односу на дрво. 

– Циљ нам није да заменимо шуме, него да помоћу овог система попунимо оне урбане џепове где не постоји простор за садњу дрвећа. У неким условима великог загађења дрво не може ни да опстане, док алгама то загађење не смета – истакао је др Иван Спасојевић, један од аутора пројекта из Института за мултидисциплинарна истраживања. 

„LIQUID 3” је награђен као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством за заштиту животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

– О „течном дрвету” писали су многобројни инострани медији, а захваљујући друштвеним мрежама преко 10 милиона људи видело је овај српски изум који свакако потврђује значај улагања у иновације. Поносан сам што смо успели да урбане чепове наше општине претворимо у мини зелене оазе, па смо тако у току прошле године поставили 62 староградске баште, а пројекат који бисмо посебно истакли свакако је „зелени кров” на ОШ „Дринка Павловић” који представља добар пример праксе како је могуће озеленити урбане просторе – подсетио је Марјановић.