Локалне самоуправе Балкана и Турске о управљању миграцијама и виталном развоју

Заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић и градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић учествовали су данас на конференцији о мигрантима коју организује УНДП (United Nations Development Programme) у Палати Србија. На скупу је било речи о улогама локалних самоуправа, управљању миграцијама и виталном развоју. Присуствовали су и Растислав Врбенски, менаџер УНДП-а, Иван Бошњак, државни секретар у Министарству јавне управе и локалне самоуправе Републике Србије, Ненад Иванишевић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, као и представници локалних самоуправа са пута којим се крећу мигранти и учесници УНДП-а.

Mладеновић је нагласио да је једна од основних ствари са којима се данас сусреће локална самоуправа отпорност на кризе и све оно што нам се дешава у окружењу.

– Град Београд, као главни град Србије, био је изложен мигрантској кризи и његова отпорност је била доведена у питање. Као део система који је успостављен у Србији, ми смо координарали са свим министарствима, посебно са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарством јавне управе и локалне самоуправе, Комесеријатом за избеглице, Министарством унутрашњих послова. Држава Србија је са локалним управама дала пример како се може суочити са проблемом и дати прави одгоовор. Ми смо, нажалост ,ову одговорност стицали десет година уназад, јер смо имали велики број расељених лица са простора бивше Југословије и још увек у граду имамо још велики број избеглица са територије Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије – рекао је Младеновић. 

Он је додао да је главни град, када је наступила мигрантска криза, учинио све како би се људи који су се нашли на рути кроз Србију осећали безбедно. 

– Како су мигранти највећи део времена проводили у парковима, учинили смо све како бисмо им побољшали хигијенске услове, поставили смо цистерне за воду, мобилне тоалете, инфо-пулт и друге садржаје. Поред тога, комунални радници дежурали су свакодневно како би се избегле нежељене ситуације. Додатно је отворен и дневни центар који је имао и низ активности за најмлађе, читава армија је радила на томе да мигрантима боравак у Србији не буде болна успомена, већ једна од пријатнијих на рути – рекао је Младеновић, нагласивши да је летос кроз наш град пролазило од 1.500 до 4.000 људи.

Као податак шта остаје иза толико људи, Младеновић је навео да је дневно одношено 80 кубика смећа. Према његовим речима, Центар за избегла и расељена лица у Крњачи, који може да прихвати до 1.000 лица, константно је пун. 

– Град Београд не може да дозволи поновно лоцирање миграната у парковима, с обзиром на то да долази зима. Као локална заједница, очекујемо помоћ и подршку УНДП-а. Посебно нам је потребна помоћ у јачању инфраструктуре. Није довољно само тапкање по рамену и изјављивање да су Србија и Београд пружили много мигрантима и да су добар пример – рекао је Младеновић и додао да Град Београд увелико ради на то да отпорност током мигранстске кртизе буде све већа, што се показало и током поплава 2014. године, када је читава једна општина била озбиљно погођена. 

– Сви београдски ресурси су при крају и зато са правом очекујемо додатну помоћ како би се повећала отпорност и одолело изазову – реко је на крају обраћања Младеновић.   

Представници десет градова из пет држава које се налазе на мигрантској рути са Блиског истока ка Европској унији састали су се данас у Београду на дводвевној конференцији посвећеној бољем управљању миграцијама и јачању виталности локалних заједница. 

Учесници конференције су представници Кутине из Хрватске, Кањиже, Шида и Прешева из Србије, Ђевђелије, Куманова из Бивше Југословенске Републике Македоније и Газиантепла и Санли Урфе из Турске. Они ће покушати да унапреде координацију, размене информације, знања и искуства ради боље припреме и функционисања у условима текуће мигрантске кризе. Ова конференција је прилика да најугроженије локалне самоуправе ојачају виталност локалних заједница у тренутним околностима уравнотежењем јавних финансија, управљањем јавном својином, повећањем знања о расположивим ресурсима, спремношћу за ванредне ситуације, очувањем друштвене кохезије, социјалним и економским укључивањем миграната и избеглица и смањењем утицаја миграција на животну средину.