„Зеленило” учествовало у садњи дрвећа на неколико локација у граду

Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” подсетило је да се данас обележава Светски дан шума. Ово предузеће одржава око 400 хектара парк-шума, од чега је 81 хектар заштитних појасева. Програмом одржавања „Зеленила” обухваћене су шуме на Милићевом брду, шума Бањички вис, Бенцион Були, Лисичји поток, Хајд парк, Рајсова падина, Графичар, Топчидерско брдо, Парк-шума Јајинци, падина Медаковић 3, Шумице, Кијево Кнежевац, шума на Петловом брду и шума на Бежанијској коси. Поред ових локација, газдује и шумама које спадају под заштићена природна добра – Бајфордовом и Звездарском шумом, као и делом шуме Топчидер.

У оквиру свог редовног програма одржавања, из године у годину активно ради на садњи великог броја стабала, како на јавним зеленим површинама тако и у оквиру парк-шума, које су предузећу поверене на одржавање. Тако су у садној сезони јесен–зима 2024/2025. вредни и врло посвећени радници „Зеленила” посадили 1.200 комада садница аутохтоних врста лишћара и четинара само на шумским подручјима.

У току данашњег дана, на неколико локација у граду, Светски дан шума обележен је садњом стабала. У Степином лугу, у сарадњи са ЈП-ом „Србијашуме”, члановима Градског већа и Градском општином Звездара, посађено је 100 садница храста лужњака. На левој обали Саве, заједно са „Покретом горана”, посађено је 65 стабала бреста, чиме је, поред Светског дана шума, обележено и 65 година постојања овог покрета. У сарадњи са Градском општином Нови Београд, на Бежанијској тераси посађено је 10 стабала храста, док је на иницијативу компаније „Ацетра” на Малом Ташмајдану посађено пет стабала ликвидамбара.

Светски дан шума установљен је 1971. године, како би се повећала свест светске јавности о значају и улози шума за опстанак модерног човека. Шуме су природни произвођачи кисеоника. Хектар шуме или масива градског зеленила у току само једног сата „удахне” око осам килограма угљен-диоксида, колико за исти временски период у атмосферу дисањем издахне приближно 200 људи. Када се овоме дода чињеница да нас шуме штите од удара ветра и буке, јасно је зашто сваки насељенији град у Европи има појас приградских шума.

Шуме су важан део система градског зеленила и примарно доприносе спречавању појаве клизишта, регулисању и побољшању микроклиматских услова и услова за одмор и рекреацију у нашем граду.