Представљање Легата др Александра Костића за грочанске основце

Кроз занимљивости „кабинета реткости” Легата др Александра Костића у чувеној „Грочанској чаршији”, амбијенталној целини Гроцке из 19. века, провешће их стручни тандем: историчарка уметности Зорица Атић, кустоскиња и ауторка поставке, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој, који је од почетка учествовао у формирању ове несвакидашње и драгоцене сталне поставке.

Легат др Александра Костића изложен је у галерији Библиотеке „Илија Гарашанин” у Гроцкој, у срцу старе вароши и заштићеној амбијенталној целини „Грочанској чаршији”. Стална поставка обухвата археолошке и палеонтолошке налазе са терена Гроцке, уз професорове аутентичне личне предмете. Осим за природне науке, професор Костић је имао и друга интересовања. Од гимназијских дана се занимао за књижевност, музику, фотографију. Писао је приче, интересовао се и за еволуцију, и уз све наведено је израдио велики број научних и документарних фотографија које су сведочанство времена.

Др Костић је градећи летњиковац у Дубочају у Гроцкој 1932. године открио археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал, који је публици доступан у оквиру сталне поставке. Своје налазе је 1978. године поклонио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања”, који су потом изложени у Ранчићевој кући под тематским називом „Завичајни музеј Гроцке” (1982–2001). Његов син, познати српски композитор, писац и заљубљеник у кулинарство Војислав Воки Костић, заоставштину је допунио очевим личним предметима.

Летњиковац у Дубочају је деценијама било омиљено место породице Костић и амбијент у коме је професор Костић писао своја дела и дочекивао госте и пријатеље. Ту добру навику је наставио и његов син Војислав Воки Костић, који је у летњиковцу компоновао гурманлуке и писао своје најпознатије композиције, попут музике за филм „Ко то тамо пева”.

Збирка из некадашњег „Завичајног музеја Гроцке” у Ранчићевој кући (1982) је након више деценија заборава од 2018. године поново пред очима јавности. У оквиру обновљене амбијенталне целине „Грочанска чаршија” и простора Библиотеке „Илија Гарашанин” сусреле су се заоставштине двојице знаменитих људи – сећање на државника Илију Гарашанина, чијом је заслугом средином 19. века основана прва јавна грочанска библиотека, и збирка научника др Александра Костића, који је тридесетих година 20. века у Гроцкој открио богато археолошко налазиште у Дубочају и своје налазе оставио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања”.