Никодијевић на стручном скупу о енергији: Енергетика је на глобалном нивоу питање број један – без ње нема развоја

Председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић присуствовао је данас отварању Прве међународне стручне конференције о комуналној енергетици КОМЕН под називом „Енергија која нас повезује” на Машинском факултету. Конференција у организацији „Енергије Балкана” траје два дана, а данас су, између осталих, присуствовали министарка за државну управу и локалну самоуправу Снежана Пауновић, помоћница министарке за енергетску ефикасност и климатске промене у Министарству рударства и енергетике Маја Вукадиновић, директор ЈКП-а „Београдске електране” Вања Вукић и декан Машинског факултета Владимир Поповић.

Никола Никодијевић је на скупу говорио о енергетској транзицији у Граду Београду од 2008. године до данас, као и о циљевима и будућим плановима у овој области.

– Енергетика је на глобалном нивоу питање број један. Несумњиво је да без довољно енергије и обновљивих извора енергије нема ни развоја. Оне државе које најбрже буду успеле да себи обезбеде нове капацитете имаће прилику да се у 21. веку и најбрже развијају, с обзиром на то да нове технологије захтевају и повећано коришћење енергије. Када је реч о граду Београду, он је највећи потрошач, али и највећи произвођач различитих видова енергије у Србији. Почели смо да производимо електричну енергију, што није било специфично за град претходних година, а познати смо по томе да производимо највећу количину топлотне енергије. Карактеристичан је прелазак на еколошки прихватљивија горива у комуналним предузећима и покушавамо да избацимо она фосилна горива која доносе највећу емисију штетних гасова. На првом месту, у области јавног превоза желимо тотално да искључимо нафту, мазут, бензин, те да до 2029–2030. пређемо на еколошки прихватљивија горива, махом на природни гас и електровозила. Тај процес транзиције није једноставан и изискује значајна финансијска средства – рекао је Никодијевић.

Други важан сегмент јесте енергетска ефикасност у домаћинствима, али и у установама и јавним институцијама Града Београда, којих има на хиљаде.

– Нажалост, бројни објекти су енергетски неефикасни, али захваљујући ресорном министарству и на основу измена законских прописа почели смо да се бавимо том облашћу. До 2032. мораћемо да имамо енергетске пасоше за јавне објекте, а вероватно ће се то проширити и на приватна лица за њихову имовину. С обзиром на то да су и за то потребна велика новчана средства, мораћемо да будемо партнери у том послу, и држава, и Град, и грађани – навео је Никодијевић.

Никодијевић је подвукао да су „Београдске електране” највећи произвођач топлотне енергије на Балкану, те да ће Град Београд и даље улагати у модернизацију тог огромног енергетског постројења.

– Да бисмо штедели неке друге врсте енергије, наша политика била је да што већи број индивидуалних домаћинстава прикључимо на даљински систем грејања јер је еколошки најприхватљивији и финансијски најисплативији. Али то није лак посао јер у овом тренутку имамо око 200.000 домаћинстава која морамо прикључити – истакао је Никодијевић.

Он је посебно истакао изградњу нове електране, прве после 50-ак година у Београду.

– То је савремено постројење у Сурчину које ће, поред производње топлотне енергије за читав комплекс ЕКСПО-а, националног стадиона и свих будућих садржаја који се у будућности буду градили на том простору, испоручивати и расхладну енергију током летњих месеци – додао је Никодијевић, подсетивши да са климатским променама долазимо у ситуацију да више електричне енергије трошимо лети.

То подразумева и савремена решења, попут „банке леда”, чиме ће се штедети гас, истакао је он, указавши да ће се истовремено стварати и електрична енергија која ће бити довољна да снабдева читав комплекс.

– Ту је наравно и пројекат Винче који је завршен пре неколико година. Изграђена је савремена депонија где се, уз прераду, обавља и спаљивање отпада. Из тог постројења добијамо и топлотну и електричну енергију која задовољава пет одсто потреба града Београда, а захваљујући томе смо могли да прикључимо додатни број корисника – рекао је Никодијевић.

Он је подсетио и да Град Београд у области енергетике доноси различите прописе, попут катастра геотермалних извора који се такође могу користити у производњи топлотне енергије.

– Један од највећих система који тренутно користи ово решење је Сава центар. Град такође има и Стратегију енергетског развоја, али и стручњаке који ће је спроводити. У најкраћем, наш стратешки циљ је да грађанима пружимо још бољу услугу, а да трошимо мање енергената и имамо ефикаснији систем. Морамо такође сви заједно бити спремни за нова и савременија решења, као и помоћ струке без које све то не би било могуће – нагласио је Никола Никодијевић.