Градоначелник Шапић: Број нових возила у јавном превозу за три и по године 1.187, за толику набавку раније је било потребно десетине година

У последње три и по године, јавни градски превоз добио је 1.187 нових возила, а плате у ГСП-у су удвостручене. Возила приватника коштају Град двоструко мање од возила ГСП-а по километру, а до краја текућег мандата остајем при намери да комплетан возни парк јавног превоза буде састављен од нових возила, рекао је градоначелник Београда Александар Шапић на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору.

Шапић је подсетио да су прва нова возила јавног превоза стигла у јесен 2022, те да је за мање од три и по године број нових возила порастао на 1.187.

– Пре овог периода, за набавку толико нових возила требало је сигурно неколико десетина година. То су чињенице које се лако могу проверити, а од 1.578 возила, колико тренутно саобраћа београдским улицама, 1.187 је нових возила. Неке смо купили директно, а неке кроз уговоре са приватницима, односно они су их купили захваљујући уговорима које имају са Градом Београдом и захваљујући новим обавезама које су добили када сам преузео функцију градоначелника. Не знам колико људи примећују, али у медијима више нема прилога у којима се говори о лошем стању аутобуса или других возила јавног превоза. Остајем при намери да до краја овог мандата буде замењен комплетан возни парк јавног превоза – рекао је Шапић.

Према његовим речима, Јавно комунално предузеће „ГСП Београд” има исти статус као приватници и то је нешто што су увеле претходне градске управе.

– То значи да „ГСП” плаћамо по километру, као што плаћамо и приватне превознике који возе за Град Београд. Поред плаћања по километру, „ГСП-у” морамо да обезбедимо нова возила и све друге ствари које су неопходне за нормално функционисање једног ауто-превозника. Са приватницима то није случај, јер они добијају новац по километру, али све остале ствари сами финансирају. Цена по километру коју Град плаћа „ГСП-у” је 578 динара, док се приватницима плаћа 285 динара, а на крају године, за поменутих 578 динара по километру ГСП-у, ништа се не враћа у буџет. У „ГСП-у” на један аутобус „иде” четири возача, док је тај број код приватника два. Када сам дошао на чело града, просечна плата возача је била 82.000 динара, а за људе у погону 70.000. После три и по године, просечна плата возача је 162.000 динара, што значи да је удвостручена, што је случај и са радницима у погону који сада у просеку примају 142.000. Возачи који возе ноћу, могу да зараде и до 220.000 динара. Веће плате возачи немају ни у Словенији, ни у Италији, можда су веће у Немачкој, али не много. Такође, не би требало заборавити ни да је јавни превоз већ годину дана бесплатан – додао је Шапић.

Градоначелник је нагласио да је навикао да поједини медији игноришу постигнуте резултате.

– Осим што нема афирмативних прича о јавном превозу, нема их ни о загађењу које је у просеку три пута мање на годишњем нивоу него пре мог ступања на функцију градоначелника. Томе је допринело то што имамо нове аутобусе и што смо на десетинама објеката променили старе котлове и повезивали их на гас. То се ради у школама и вртићима, али о томе нико неће да говори – рекао је Шапић.

Градоначелник је на конференцији за новинаре сачинио и пресек тренутних инфраструктурних радова у граду. Навео је да радови у Булевару патријарха Павла, где је тренутно у току уградња шипова и изградња надвожњака, иду како треба и да остаје рок за завршетак на јесен 2026. године. Радови на кружном току у Владимира Поповића почињу за месец дана, а реч је о важном кружном току на изласку са будућег „новог српског моста”, који ће се саобраћајницом повезати с кружним током на крају Булевара Николе Тесле и Михајла Пупина, односно код улаза на Бранков мост.

– То је оно о чему сам говорио пре неколико година, дакле о четири нова кружна тока, односно пет са оним у Булевару Николе Тесле. Сви би требало да заједно, када „нови српски мост” буде пуштен, а што се очекује до лета 2027, знатно растерете саобраћај и да дају потпуно нову саобраћајну архитектуру у том делу града. Имамо нове помаке и на пројекту „мали метро”, који по међудржавном споразуму треба да изводе кинески партнери и који се показао много комплекснијим него што се очекивало, те би у наредних месец-два требало да крене измештање инсталација а потом и званично радови на тунелу који ће спојити Деспота Стефана и леву обалу Дунава са Новим Београдом. Радове ће изводити посебна бушилица, као и за метро, и тај посао ће трајати две године, али о томе ћу вас обавестити када званично крену радови. Очекује се да радови у Булевару Александра Првог Карађорђевића, бившој Савској, буду завршени на пролеће 2027, а по завршетку потпуно ће бити повезан део од Калемегданске тврђаве до испод „Газеле” и ка Обреновачком путу и Чукаричкој падини. Кружни ток ћемо градити тачно код зграде „Бигза”, зовемо га симболично „светионик”, јер је планирано да баца светло и биће видљив одакле год да се долази у град. Важан је зато што практично треба да сву саобраћајну инфраструктуру кроз Београд на води и Булевар Вудроа Вилсона повеже са Булеваром Александра Првог Карађорђевића и да омогући људима да стигну на Доњи Дорћол, те тако представља својеврсну обилазницу око центра града – рекао је Шапић.

Радови на проширењу Влајковићеве на две траке су завршени, а у току су у Косовској, која се прилагођава новој гаражи и проширује се на три траке. Део Светогорске ће такође бити проширен на четири траке. Шапић је подвукао да су завршени радови у улицама Цетињској, Скадарској и Булевару деспота Стефана и да је сада могуће из Цетињске, која има две траке, да се скрене у Булевар деспота Стефана, где је проширена једна трака и „распетљана” гужва која се стварала у том делу града.

– У току је изградња подвожњака у Булевару уметности и продужетак и уређење Булевара Црвене армије, које је у завршној фази. Требало би да подвожњак буде пробијен до лета ове године иако су радови скупљи за три или четири пута, јер је ту пуштена пруга за воз „Соко”. Не знам зашто то није урађено раније, када је могло да буде једноставније и јефтиније. На том месту статика не сме да се дира, а воз мора да пролази и зато је тај подухват комплексан и скуп. Паралелно са тим радовима изводе се и они на уређењу Булевара Црвене армије, који ће бити спојен ка Улици Јурија Гагарина, што ће растеретити новобеоградске булеваре. Процена је да ће Нови Београд бити растерећенији од гужве него пре десет година иако сад имамо више стотина хиљада аутомобила у граду – рекао је градоначелник и нагласио да се на Новом Београду изводе и радови код улица Париске комуне и Студентске, затим да су у том делу уређена два кружна тока који много доприносе квалитету функционисања саобраћаја, како за део око „Фонтане” тако и за насеља која се туда укључују на пут ка центру града.

Истакао је да су промене драстичне и да свако ко пролази кроз те делове града то осети, а да ће поготово бити значајно растерећење у Тошином бунару, где се проширују траке.

– Ту се сада чека да Градска грађевинска дирекција заврши повезивање на канализациону мрежу до краја маја, а све укупно ће значити проширење на три, односно четири траке ка Милошу Великом – рекао је први човек града и најавио да ће у будућности бити урађен и кружни ток код КБЦ-а „Бежанијска коса”, за који треба да се уради и измена плана, као и да су планирани и радови код Грчке улице ка Сурчинској, где ће бити урађен „унутрашњи саобраћајни прстен”.

У току су радови на продужетку Јурија Гагарина и спајању на пут који води ка ауто-путу „Милош Велики”, а за који је Шапић рекао да ће се применити исти принцип као у Булевару Михајла Пупина, где ће на свакој раскрсници бити продужена једна трака за скретање улево.

– Изградња аутобуске станице у Новом Београду тече добром динамиком и данас имамо једну од најпрактичнијих станица у Европи, а за путнике неће бити значајних промена. Станична зграда, која ће ту бити, лепша је и у њу ћемо моћи да пребацимо Градску управу, као и зграду Железничке станице, а биће готове почетком 2027. године. Такође, прва фаза станице „Југ” ће бити готова до краја марта, како би људи могли да је користе, БАС је урадио свој део посла, а ми се бавимо саобраћајницама – рекао је градоначелник.

Реконструисане су и уређене Трговачка школа и Гимназија у Младеновцу, док су радови у току у школи „Павле Поповић” у Мељаку и требало би да буду завршени до јесени, а ради се и издвојен објекат школе у Баћевцу. Школа „Свети Сава” на Врачару биће реконструисана о трошку Града, јер је финансирање преузето од Министарства за јавна улагања. Сав планиран посао на реконструкцијама предшколских установа је завршен, али не можемо да утичемо на брзину добијања употребних и других дозвола, навео је градоначелник. Око 30 одсто радова завршено је и на Прихватилишту за одрасла лица, а тај објекат по завршетку изградње биће репрезентативан.

Чишћење приобаља у Дунавском делу је почело у склопу наставка радова на Линијском парку, завршени су и археолошки радови, тако да смо фокусирани на прве четири фазе овог пројекта, навео је Шапић. Истакао је да је много поносан на београдско приобаље и на све оно што је урађено да би Београд добио обале какве заслужује.

Када је у питању уређење платоа код Филозофског факултета, Град није у могућности да ради било шта без сагласности и мишљења Републичког завода за заштиту споменика. Градоначелник се осврнуо и на прозивке у медијима у вези са „Безистаном”, понављајући да имовински односи нису решени и да постоји седам или осам власника, а да је само један од њих Град Београд. С обзиром на то да је сређен читав тај потез центра, Град жели да среди и „Безистан”, али тренутно један власник кочи радове, а који се уопште не налази у земљи.

– Оно што је важно јесте то да ни од једне ствари о којој смо говорили нисмо одустали, мада на неке ствари не можемо да утичемо иако вршимо притисак колико год можемо а да притом не угрозимо оно што мора да се уради – истакао је Шапић.

Напомена: Видео-материјал може се преузети са следећег линка

https://mab.to/t/VOPkGsEP6xd/eu1