Градоначелник Шапић: Од сутра нема назад за најважнији саобраћајни пројекат у урбаном делу Београда – почињу припремни радови за будући тунел

Тунел који ће спајати Дунав и Саву, односно обале две реке, представљаће капиталан саобраћајни пројекат, можда највећи и најважнији у урбаном делу града, рекао је градоначелник Београда Александар Шапић на данашњој, редовној конференцији за новинаре. За сутра је најавио почетак радова на измештању свих инсталација у новопројектовану галерију за изградњу будућег тунела, који је саставни део пројекта „Мали метро”.

– Када сам дошао на место градоначелника 2022. године, тунел није ни постојао као било каква опција, без обзира на то што се о њему говорило неколико десетина година, још од 1956. године, а касније у време Синише Малог више као о идеји. Пре тога, доведен је у питање и пројекат новог моста на месту неусловног Старог савског моста, јер 2022. године, иако је пројектовање било увелико у току због притиска медија, осим мене и нас неколицине, сви су се повукли. Тада сам рекао да, без обзира на консеквенце, верујем да ту треба да се прави мост и да од тога не сме да се одустане. Због тога сматрам да имам право да будем кум том мосту и надам се да ће се он звати Нови српски мост, за шта ћу иницијативу и званично поднети Скупштини града – истакао је Шапић.

Тунел, појаснио је Шапић, проћи ће испод центра града и спојиће два најдаља дела урбаног дела Београда.

– Од сутра више нема назад за овај пројекат, без обзира на то што је изузетно комплексан. Нови српски мост биће завршен далеко пре тунела, прецизније 2027. очекујем да га пустимо у саобраћај. Ако све буде ишло у задатим роковима, очекујем да за десетак месеци почну и радови на улазу у тунел са дунавске стране и да за две и по године добијемо и читаву тунелску везу. Саобраћај на овој деоници ће, наравно, бити редукован. Булеваром деспота Стефана ићи ће само јавни превоз, а обезбедили смо обилазницу кроз Поенкаерову улицу до Цвијићеве, одакле се возила враћају назад. „Прочистили” смо тај пролаз од непрописно паркираних возила и биће по две траке у сваком смеру, све док возила не буду поново могла да се врате у Деспота Стефана – навео је Шапић.

За Нови српски мост нема већих кашњења, тако да су остали задати рокови.

– Очекујемо да се већ на јесен „појави” лук, а требало би да саобраћај буде пуштен на пролеће, то јест у лето 2027. године, што ће се поклопити са изложбом „Експо”. До тада би морали да буду завршени и радови на кружном току у Владимира Поповића, који почињу ових дана. Покушаћемо да до тада урадимо и кружни ток на раскрсници Булевара Михајла Пупина и Милентија Поповића, што ће све заједно представљати нову важну саобраћајну целину коју сам најављивао – рекао је Шапић.

„Експо” је суштински пројекат Владе Републике Србије и то је пројекат који је знатно убрзао инфраструктурни развој Београда у сваком погледу. Исто тако је и са метроом који је национални пројекат, оценио је Шапић.

– У инфраструктурном и саобраћајном смислу, Београд се никада у својој историји није развијао као што се развија у последњих неколико година, што ће се дешавати и у наредном периоду – нагласио је Шапић.

На радовима у Булевару патријарха Павла решене су потешкоће са сливањем воде и јасно је свима да ће тај булевар решити саобраћајно чвориште када буде све готово, као што је већ побољшано стање са реконструкцијом Драјзерове улице, додао је градоначелник.

– Настављају се и радови на реконструкцији Булевара краља Александра I Карађорђевића, Карађорђеве, што ће све заједно бити готово до пролећа 2027. године када би истовремено требало да буде пушен у рад Нови српски мост – рекао је Шапић.

У плану је реконструкција Светогорске улице, а Косовска улица ће са три траке бити пуштена заједно са гаражом на лето.

– Светогорска ће бити рађена након Таковске и тако ће бити завршен потез у центру града са Деспота Стефана, Скадарском, Цетињском, Влајковићевом и Косовском улицом. Крајем маја ће бити пуштен и кружни ток на Теразијама – најавио је градоначелник.

Када је у питању Нови Београд, који је најоптерећенија општина у Београду, највише је рађено у последње три-четири године. У току су радови код Студентског града, неки радови су завршени, а неки се настављају, тако да ће и у Студентској ка Улици Марије Бурсаћ бити два мања кружна тока.

– Радови у Булевару Црвене армије су интензивни, а када су у питању термини за пробијање и завршетак радова на подвожњаку, иако је то комплексан пројекат, они нису промењени. То ће бити једина улица у граду која ће спајати две реке. Завршени су и радови на Фонтани и у Париске комуне, тако да ће тај мали транзит омогућити да се Земун боље повеже с градом. Сам Земун добио је много промена, урадили смо централне улице и успели смо да задржимо његову препознатљивост – рекао је први човек.

Како је Шапић навео, један од пројеката који су у току јесте и канализација у Батајници, где је завршено првих пет од укупно осам километара канализационе мреже, а то је у овом делу града преко потребно.

У Грчкој улици су такође у току интензивни радови на реконструкцији.

– Грчка улица се продужава, проширује и излази на Сурчинску улицу, а тиме се скраћује пут ка Сурчину и Лединама, тако да више неће бити потребно да се иде преко Бежанијске косе. Договорена је изградња 3,3 километра и четири траке од Сурчинске улице до аеродрома. Суштински ће бити могуће да се саобраћај одвија од Новог Београда, од Грчке улице до аеродрома, кроз четири траке – најавио је Шапић.

Градоначелник је истакао да су радови у Гандијевој кренули, што подразумева продужетак Гандијеве улице и уливање у део пута који води на ауто-пут Милош Велики, ка Сурчину и Националном стадиону. Очекујемо да до краја године радови буду завршени, навео је он и додао да ће у тој улици у наредних неколико месеци на свим раскрсницама бити продужена скретања лево, јер се дуж целе улице зачепљује саобраћај.

Најавио је и то да ће зграда на Аутобуској станици служити Градској управи, али да суштински за људе који користе ову станицу неће бити ништа драстично промењено осим што ће простор бити већи. Потрудићемо се, додао је, да у ту зграду пребацимо већи део Градске управе и да наравно тај простор буде лепши и уређенији, а биће урађена и трећа надстрешница.

Говорећи о станици „Југ”, Шапић је нагласио да је тај пројекат изузетно комплексан и да је ушао у завршну фазу.

– Морали смо да радимо доста улица около, завршили смо Табановачку улицу будући да мора да се направи пролаз ка Аутокоманди. Очекујемо да се у данима испред нас, до десетак дана, она отвори за саобраћај. У наредних неколико месеци биће завршен и продужетак за укључивање на ауто-пут. То ће омогућити онима који долазе са Вождовца да не иду преко Аутокоманде, већ да паралелном улицом са станицом „Југ” изађу на ауто-пут. Станица „Југ” ће постати станица за сва возила која иду пут југа, а крећу са централне, градске станице. Ту ће бити и неке станице градског превоза, тако да неће ићи преко Аутокоманде ка Вождовцу, што ће додатно растеретити саобраћај. Завршавамо и проширење које се налази код петље на Аутокоманди, а увешћемо и нову линију која ће кружити по центру града како би људи који дођу на овај велики паркинг могли да се превезу до центра – појаснио је Шапић.

Када је реч о реконструкцији платоа испред Храма Светог Саве, градоначелник је истакао да ће у оквиру њега бити сачуван постојећи парк, а да ће поплочавање ићи до нивоа садашње фонтане, те да је завршен део поплочавања до Крушедолске и изласка платоа до Улице Светога Саве.

Такође, како је истакао, биће уређен простор испред споменика Карађорђу, како би био видљивији у оквиру новог простора. Радови, према његовим речима, иду планираном динамиком, а завршетак радова се због обимности посла очекује до пролећа 2027. године када ће бити и завршена подземна гаража у Скерлићевој улици.

– Када је реч о реконструкцији Академског платоа испред Филозофског факултета, коначно је усаглашен пројекат са Републичким заводом за заштиту споменика културе. До јуна очекујемо расписивање јавне набавке. Такође се очекује почетак радова у Париској улици, у делу који треба да споји Кнез Михаилову улицу и Београдску тврђаву. На том месту очекујем леп трг који ће омогућити несметану пешачку зону од Теразија до Калемегдана – најавио је први човек српске престонице.

Шапић је подсетио да су завршене реконструкције Трговачке школе у Београду и Гимназије у Младеновцу, док се у Основној школи „Павле Поповић” у Мељаку изводе радови чији се завршетак очекује до краја године.

– Завршена је реконструкција објекта у Баћевцу, док се Основна школа „Свети Сава” ради према утврђеној динамици. У питању је огроман пројекат који ће бити завршен током 2027. године. Завршени су радови у вртићима у Браће Јерковић, Борчи и Младеновцу, док се завршетак радова у насељу Сунчани брег очекује током 2026. године. У Степојевцу се изводе унутрашњи радови, а вртић у Умчарима је у завршној фази где се изводи прикључење на инфраструктуру. За све те објекте се очекује прибављање техничке документације, на шта Град Београд, нажалост, не може да утиче – казао је Шапић.

Он је истакао да се очекује завршетак радова подземне гараже у Влајковићевој улици до средине године, а гараже у Лазаревцу и нове зграде Хитне помоћи до краја 2026.

Када је реч о реализацији пројекта безбедности и постављања комунално-безбедносних станица и камера, Шапић је нагласио да су камере постављене у свим школама и вртићима.

– Постављање тих комунално-безбедносних станица нисмо успели да урадимо у динамици коју очекујемо због појединаца који су спречавали њихово постављање. Наиме, до сада је постављена 31 станица, а требало их је поставити око педесетак. Ми ћемо наставити у складу са планом, али морам да нагласим да свуда где су неки људи зауставили радове, грађани су били лишени не само директног надзора већ и техничког и физичког обезбеђења. Одустати од овога нећемо, јер ово је највећи безбедносни пројекат овог типа у Европи и према подацима којима располажемо значајно се смањио број инцидената у школама и око школа – истакао је први човек Београда.

Шапић је на крају подсетио да је НВО Центар за интеграцију младих – Свратиште неколико дана пред његову претходну конференцију за медије објавило да нема средстава да викендом прима децу која, како их они називају, живе и раде на улици.

– Ми смо им се обратили и рекли да смо апсолутно спремни да преузмемо читаву ту организацију и да је убацимо у систем Града Београда. Такође, од њих ћемо тражити све неопходне податке како бисмо то реализовали. Ја сам тој невладиној организацији помагао, вероватно сам лично највећи донатор зато што сам им веровао. Сада им више не верујем, они нису хтели за два месеца да дају ни један једини податак о раду и инсистирали су да им се само уплате паре. Зато ће Секретаријат за социјалну заштиту тражити од наших инспекцијских служби да се тамо уђе и да им се траже сви подаци. Ово више није ствар помоћи, јер они системску помоћ не желе, па хајде да видимо зашто је не желе. Област је сувише осетљива, ми смо прихватили да им помогнемо, али је очигледно да они ову врсту помоћи одбијају – закључио је Шапић.

НАПОМЕНА: Видео материјал са догађаја можете преузети са линка:

https://mab.to/t/mB3JOqfY879/eu1