Одржана Свечана академија поводом Дана сећања на жртве Холокауста у Београду
Први задатак јесте да данашње и долазеће генерације образујемо у духу антифашистичке традиције, а други да се одупиремо покушајима прекрајања историје које нарушава достојанство жртава свих нацистичких злочина, навео је Миљан Дамјановић на „Старом сајмишту”.
Члан Градског већа Миљан Дамјановић обратио се вечерас присутнима на Свечаној академији поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста у Београду, одржаној у Меморијалном центру „Старо сајмиште”. Свечану академију организовао је овај центар заједно са Јеврејском општином Београд.
Доследни у очувању културе сећања, обележавамо Дан сећања на жртве Холокауста у Београду и трудимо се да сачувамо успомену на Србе, Јевреје, Роме и друге народе који су масовно страдали у Београду за време нацистичке окупационе власти, рекао је том приликом Дамјановић.
– Вредности антифашизма и борбе против антисемитизма утврђују односе пријатељства српског и јеврејског народа, али и наших земаља које суштински карактерише интензиван дијалог. Прилог томе су честе размене посета високих и највиших државних званичника којима Србија и Израел непобитно развијају међусобне политичке, економске и културолошке перспективе. Српско-јеврејски односи су у свим својим доменима утемељени заједничким историјским наслеђем и обостраним настојањем да се прошлост са најискренијим пијететом сачува од заборава. Град Београд остаје и даље посвећен имплементацији законске регулативе коју је Република Србија усвојила 2016. године у циљу решења питања реституције јеврејске имовине. Познато је да је реч о закону који на јединствен начин одређује да имовина, која је у нашој земљи одузета током Холокауста и која нема законске наследнике, директно припада Јеврејској општини. Можемо слободно рећи да смо поносни на овај законски оквир и да нам много значе похвале које смо добили од званичника Израела, али и америчког Конгреса – навео је Дамјановић.
Подсетио је да је Скупштина Града Београда усвојила одлуку да се 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду и овај датум традиционално се обележава полагањем венаца на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту и на Дунавском кеју. На предлог председника Републике Србије Александра Вучића, Скупштина Града Београда је 2021. године одлучила да се левој обали Саве додели назив „Обала јасеновачких жртава“.
– На овом историјском месту, где се некада налазило једно од највећих стратишта у Другом светском рату, подигли смо Меморијални центар „Старо сајмиште“ који је 2024. године, након обимних радова на реконструкцији, отворен за посетиоце. У својој образовној улози ова републичка установа културе треба да очува и прошири знање о Холокаусту и системском геноциду. Меморијални центар је ту да кроз богат историјски садржај стално опомиње да се грешке из прошлости никада више и нигде не понове. Из свега следи да се и на државном и на локалном нивоу, како декларативно тако и практично, јасно и недвосмислено супротстављамо сваком облику фашизма и антисемитизма. Београд није само град у којем је Холокауст достигао страшне размере, већ је то и град вековног суживота Срба и Јевреја. Као истакнути адвокати, трговци, доктори, уметници и политичари, Јевреји су несумњиво допринели укупном друштвеном животу у Београду – истакао је Дамјановић, поменувши неке за Београд знамените Јевреје: Данила Киша, Оскара Давича, Рахелу Ферари, Гецу Кона, Станислава Винавера, Леона Коена.
Заједнички живот наших народа у Београду представља драгоцени прилог ризници друштвене и политичке историје српске престонице. Незаобилазни чинилац тих културно-историјских веза била је и остала Јеврејска општина у Београду. Дугачак историјски период, од 1521. године, када се јављају први записи о јеврејској заједници у Београду, до данас, обележили су многобројни изазови са којима смо се једнако суочавали.
– За ових пет пуних векова свог постојања, заједница је чувала и развијала јеврејски етнички и верски идентитет, негујући сарадњу и међусобно поштовање са другим народима и верским конфесијама. Из тих разлога сам уверен да ћемо наставити конструктивну сарадњу за добробит наших пријатељских народа, који и у достојном очувању прошлости виде сигуран предуслов изградње будућности. Историја је „учитељица живота”, како је то давно рекао велики Цицерон, која нам је у модерним временима наметнула два важна задатка. Први је да данашње и долазеће генерације образујемо у духу антифашистичке традиције, а други да се одупиремо покушајима прекрајања историје које нарушава достојанство жртава свих нацистичких злочина, али и жртава херојске борбе за слободу од окупатора – закључио је Дамјановић.
О значају обележавања овог дана у знак сећања на око 12 хиљада Јевреја који су страдали у логорима на простору Београда говорили су председник „Б'неи Б'рит ложе Србија” Јован Елазар, председник Јеврејске општине Београд Арон Фукс и директорка Меморијалног центра Кринка Видаковић Петров. Догађају су присуствовали представници дипломатског кора, међу којима су амбасадорка Израела Авивит Бар-Илан и амбасадорка Немачке Анке Конрад.