Никола Никодијевић отворио међународни форум о третирању отпада

Председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић отворио је данас на Машинском факултету Међународни стручни форум „Отпад – богатство које бацамо”. Форум организује редакција „Енергије Балкана” уз институционалну подршку Института за нуклеарне науке Винча, а на дводневном скупу учествују представници ресорног Министарства за заштиту животне средине, секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, секретарка за енергетику Нина Јандрић, еминентни стручњаци у области екологије, као и представници компанија које се баве еколошким збрињавањем и третманом отпада.

Никодијевић је том приликом истакао да је, нажалост, реч о неатрактивним темама у нашем друштву јер тек почињемо са пионирским корацима у односу на развијене земље, које су много испред нас.

– Свакако треба да користимо искуства земаља које су прве кренуле да користе отпад као ресурс, али и да едукујемо нашу јавност како би ова тема дошла и у наш фокус. Ова тема не може да се користи у дневнополитичке сврхе, иако је често злоупотребљена, а ми је не започињемо нити завршавамо и трајаће генерацијама после нас. Процес водимо ка томе како не бисмо будуће генерације довели у неравноправни положај са осталима. Задатак нам је да пробудимо свест код људи и укажемо на значај ове теме за опстанак човечанства и одрживи развој. Град Београд почео је да преузима те пионирске али велике кораке као основ за рад будућим генерацијама – рекао је Никодијевић.

Свет се суочава са климатским променама и недостатком ресурса, истакао је Никодијевић.

– Отпад зато у 21. веку постаје ресурс. До сада смо их имали шест стандардних, основних природних ресурса: вода, ваздух, нафта, гас, угаљ, минерали, а отпад, који морамо ставити у функцију, постао је седми, како бисмо могли да имамо одржив развој. Евидентно је да питање отпада није комунално нити питање „Градске чистоће”, у смислу како ће бити однето на депонију, него је питање управљања и економије јер у многим богатим земљама утиче на БДП и представља основу за инвестирање у животну средину – казао је Никодијевић, наводећи пример Љубљане где се рециклира безмало 70 одсто отпада и где је основа свега едукација која креће од најмлађих.

Указао је на то да се Београд брзо развија, те да из године у годину има све већи број становника. Животни стандард расте, а самим тим је и потрошња већа, што узрокује све веће количине отпада који се генерише.

– Године 2015. одлагали смо око 510 хиљада тона отпада на годишњем нивоу на тада несанитарну депонију „Винча”, а 2025. године та количина је порасла на 660 хиљада тона. Дакле, повећање за само десет година је тридесет одсто. То је за Град Београд еколошки, али и економски изазов како да отпад претворимо у ресурс који ће донети користи грађанима главног града. У свету је актуелан прелазак са линеарне економије, где смо користили природна богатства, на циркуларну економију, када се отпад користи као ресурс јер је то право материјално богатство. Прерада отпада је нова грана у привреди и даје могућност отварања нових радних места, те је огроман потенцијал за развој града, јер свет је у само педесет година потрошио више природних ресурса него у читавој историји човечанства. И тај убрзани развој се наставља, а сама природна богатства нису брзо обновљива, ограничена су и морају се користити рационалније – нагласио је председник Скупштине Града Београда.

Никодијевић је подсетио да је Град Београд 2017. године покренуо велики пилот-пројекат санирања депоније у Винчи.

– Винча је била несанитарна депонија која је, од 1977. године па до 2017. године, служила за одлагање највећег дела отпада који се генерисао на територији града Београда. На тој депонији се отпад није одлагао плански и због тога је та депонија имала вишеструке негативне ефекте, од загађених подземних вода па до загађења ваздуха услед учесталих пожара, посебно у летњим месецима – указао је Никодијевић.

Подсетио је да се данас на депонији у Винчи отпад одлаже селективно и на тај начин доноси одређене предности, јер се на том месту сад спаљује 350.000 тона отпада, од којих се произведе 56 мегавата топлотне енергије и 25 електричне енергије.

Према његовим речима, то значи да из депоније у Винчи осам одсто грађана Београда, који користе даљинско грејање, добија топлотну енергију од прераде отпада и пет одсто грађана електричну енергију. На овај начин се смањује ископавање руда, смањује емисија CO2 у ваздуху и смањује увоз гаса, указао је Никодијевић.

Истакао да су нам већ сада потребни већи капацитети, као и још једна спалионица отпада, те додао да није срећан због тога јер сматра да се треба усмерити на већу рециклажу отпада и из тог сектора стварати додатну вредност.

– Тим поводом смо завршили савремено постројење за рециклажу отпада у Младеновцу. Такође, едукујемо људе из комуналног система, као и грађане, како бисмо им указали на предности које такав систем доноси и на чему ће се примарно радити у наредном периоду – закључио је Никодијевић.

Учествујући у панелу посвећеном проблемима депонија, секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић је овом приликом изјавила да се завршавају пројекти око затварања седам несанитарних депонија.

– До краја године започињу радови на затварању несанитарних депонија на територији Новог Београда и Обреновца и отварању рециклажног центра за кабасти отпад у Добановцима. После тога на реду су и пројекти за четири несанитарне депоније у Сопоту, Барајеву, Лазаревцу и Младеновцу – рекла је Вилотијевићева.

На скупу ће се током два дана разговарати о проблемима, изазовима и могућим решењима депонија, технологијама за третирање комуналног, чврстог и опасног отпада, начину коришћења отпада у грађевинарству, рециклажи медицинског, електричног и е-отпада, нуклеарном отпаду и другим темама и начинима за еколошко третирање и употребу отпада и отпадних вода.