Градоначелник Шапић: Живимо историјски моменат у развоју Београда, сви путеви воде у наш град који постаје европска и светска метропола

Настављамо са историјским развојем Београда, а како који месец прође, све сам сигурнији у оно што сам рекао, да живимо један историјски моменат у развоју Београда, истакао је градоначелник Александар Шапић на конференцији за новинаре у Старом двору.

– Београд се никада овако није развијао ни инфраструктурно, ни саобраћајно, ни економски, ни туристички. Потпуно сам сигуран да ћемо за коју годину моћи да кажемо да Београд, који сада настаје, нема никакве везе са престоницом од пре само неколико година. Хтео то неко да призна или не, ипак сви путеви у овим крајевима воде у наш град и преко нашег града – истакао је Шапић.

Он је навео да је расподела картица за бесплатно коришћење београдских базена увелико у току, интересовање је велико јер су просечно сваког лета Београђани узимали између 150 и 180 хиљада картица, чак је једно лето било издато близу 200.000 картица.

– Мислим да ће ове године бити још више јер је изгледа медијски више пропраћено. У неким општинама је гужва па ћемо гледати да отворимо додатне просторије како се не би дуго чекало. Почела је и исплата „ђачке помоћи” која ће трајати следећих пар месеци, у износу од 20 хиљада динара,а завршиће се с јесени као и прошле године – истакао је Шапић.

Он је изјавио и да је пре неколико дана расписана јавна набавка за потпуни ремонт 29 трамваја, а реч је о „шпанским трамвајима”.

– То су возила која ће бити потпуно ремонтована и уколико добијемо онога који треба да ремонтује трамваје нека динамика је да у року од две, две и по године добијемо нових 30 трамваја на улицама града Београда. Не одустајемо од набавке ни нових трамваја, између 80 и 100, у зависности од потреба. Надам се да ће све проћи како треба и да ћемо на крају лета моћи да кажемо да смо ушли у процес потпуног ремонта трамваја. Мада то и није ремонт већ су то, такорећи, потпуно нови трамваји на којима се све мења и они ће изгледати као ови нови које смо набавили пре пар месеци и који се сви сада налазе на улицама града Београда – нагласио је градоначелник.

Када је реч о великим пројектима, Шапић је истакао да су радови на изградњи Новог српског моста у току, без обзира на то што је било мањег застоја након трагичног догађаја када је страдао један радник.

– Суштински се не касни са радовима и остао је термин за пролеће-лето 2027. године, када ће мост бити пуштен у употребу. Почели смо са радовима на кружном токуВладимира Поповића, а то је један део приступне саобраћајнице која ће да вас уведе на Нови српски мост – истакао је градоначелник Шапић.

Он је, говорећи о имену овог моста, истакао да ће крајем ове године или почетком следеће дати предлог Скупштини града, Комисији за споменике и називе тргова и улица, да се зове Нови српски мост.

– Ја ћу предложити, као што сам предлагао и да се подигне споменик Дражи Михаиловићу, да мост носи назив Нови српски мост, а они који то буду одбили, ако одбију,нека објасне зашто им смета српски, као што нам до сада још нико није објаснио зашто нам смета генерал Дража Михаиловић – рекао је Шапић.

Током радова на изградњи тунела, Булевар деспота Стефана се неће потпуно затварати. Када се крене у копање, све време ће по једна трака бити проходна, подсетио је Шапић.

– Имам утисак да су српска и београдска јавност коначно схватили важност тог пројекта и какву ће саобраћајну промену Београд да доживи након изградње новог српског моста и тунела, односно пројекта који смо назвали „мали метро” – рекао је Шапић, подсећајући да је овај пројекат заправо саобраћајна веза између Саве и Дунава.

Градоначелник је подсетио и да, нажалост, за све радове у центру града није било подршке јавности, иако је циљ ових захтевних подухвата био, не само да се центар учини лепшим, него и проходнијим и сврсисходнијим.

–Данас се нико не обазире на то, баве се тиме да ли смо поставили две саксије више или мање и сличним тривијалним стварима, али то је показатељ колико су у ствари сви ти радови успели и променили центар града – рекао је градоначелник.

Ако се на то дода линијски парк и уређење приобаља, и савског и делом дунавског, потпуно је промењен и најлепши део града који нам је, како је рекао, богомдан и који смо били запоставили, после његове „донкихотске” борбе са онима који су бранили сплавове.

Истакао је да радове у Карађорђевој, али и последњи кружни ток у Новом Београду код ТЦ-а „Ушће”, Град ради синхронизовано са „Београдом на води”, тако да се очекује и да ова веза комплетно буде завршена на пролеће 2027.Уз нови мост, све то заједно потпуно ће променити саобраћајну структуру Новог Београда.

– Не само да је Нови Београд постао бизнис центар Београда него спаја и Сурчин, Земун, Чукарицу. Зато је важно да буде саобраћајно модеран и квалитетно проточан јер оно што се ради у Новом Београду сеже далеко даље. Мислим да смо ту направили огроман искорак, без обзира на огроман пораст броја аутомобила и странаца као последице сукоба Русије и Украјине – навео је Шапић.

Продужење рока поново је затражено за подвожњак у Булевару уметности, и то за крај године, али „Железнице Србије” више пута проверавају да би се безбедност одржала на највишем могућем нивоу. Сам подухват је изузетно тежак и безбедносно захтеван, те ако било где требада се има разумевања за продужење рокова, онда је то свакако овај подвожњак, додао је Шапић.

– Искористили смо тај период да потпуно уредимо Булевар уметности и у наставку Булевар Црвене армије, урађена су нова паркинг-места и све је „пресвучено”. Спремићемо га потпуно за саобраћај када буде могло да се прође испод пруге јер је то једини булевар у Београду који спаја Саву и Дунав. Зато ће бити стратешки важан за саобраћај у Новом Београду – казао је градоначелник.

У току лета требало би да буду завршени и радови у Жоржа Матеа, чиме ће се добити својеврсна микро обилазница око Новог Београда, за повезивање са Земуном. Уз радове на Тошином бунару и у Војвођанској, ова реконструкција свакако није била мала, тако да је промењена саобраћајна свакодневница за људе који ту живе и спречени су „чепови” који су се правили, оценио је Шапић.

Шапић је рекао да је повезивање Грчке улице са Сурчинском у току, да није било померања, те да је крај године остао рок за завршетак.

– То повезивање смо договорили заједно са Владом Србије и увелико су кренули радови на проширивању Сурчинске улице све до аеродрома где се прави велика саобраћајница, кружни ток. Планирамо да потез Т6 који пролази поред „Велетржнице” иде пут Пупиновог моста и спушта се Војвођанску. Ту такође добијамо јену врсту унутрашњег прстена, чиме суштински повезујемо леву обалу Дунава. Суштински повезујемо све београдске општине како би биле саобраћајно ближе – појаснио је Шапић.

Радови у Гандијевој улици су у току, ту је такође планиран кружни ток, а завршетак очекујемо до пролећа, лета 2027. године, а што би требало да буде у склопу отварања изложбе „Експо”, навео је Шапић.

На Бежанијској коси смо, додао је, ушли у радове у Улици партизанске авијације, тај део је град за себе, навео је Шапић и додао да се кроз Бежанијску косу повезује Сурчин са Новим Београдом.

– Нови Београд се налази географски на таквој позицији да без квалитетног саобраћаја не можете да се повежете са другим деловима града. У току је и изградња великих блокова и пословних простора у овом делу града и важно је да оно што смо замислили до краја завршимо. Мислим да ћемо бити можда и једини град у Европи где ћете имати један булевар који ће да спаја сва четири моста. Са новобеоградске стране то је Јурија Гагарина која прелази у Владимира Поповића и даље иде у Булевар Николе Тесле, а када дођете у Булевар Зорана Ђинђића, на том кружном току, уколико идете лево, ићи ћете на Нови српски мост и Бранков мост, а уколико идете десно идете директно на Газелу и на Мост на Ади. Не знам да неки град у Европи на тај начин има комуникацију – истакао је Шапић.

Када је реч о Аутобуској станици на Новом Београду, градоначелник је подсетио да пре неколико година на том простору није било ништа, а сада је то сређено, развезан је Гордијев чвор између Владе Србије, Града и БАС-а.

– Завршава се и станична зграда која ће више значити Граду Београду него Београђанима јер ће ту бити пребачен највећи део Градске управе. Добићемо и ту трећу надстрешницу, а зграда ће иматиблизу 27 хиљада квадрата, биће изузетно лепа и сврсисходна, а биће завршена на пролеће, лето наредне године. Ту се ради и железничка зграда, тако да ће главни саобраћајни чвор бити управо ту – рекао је Шапић.

Како је навео, радови на платоу испред Храма Светог Саве се у току, подељени су у две фазе, тако да очекујемо завршетак на платоу такође у 2027. години, а паралелно ћемо кренути да сређујемо и Карађорђев парк.

Што се тиче Париске улице и платоа који би требало да повеже Кнез Михаилову и Калемегдан, идеја је да већ на јесен затворимо прелаз аутомобилима, а трамваји ће да остану, рекао је Шапић.

– Наше првобитне процене су да је безбедније да ту имамо посебна електрична возила. Идеја је била да трамвај који има 45 или 50 тона не иде пешачком зоном већ да дође на једну страну где му је окретница, а на другу у Цара Душана и онда да направимо електрична возила која би била налик на старе београдске трамваје, чиме би лако могли да се пењете на врх Париске и Тадеуша Кошћушка – појаснио је.

Градоначелник је рекао да је план да се сјесени затвори Париска улица, те да се она више ни не отвара за саобраћај, а да се врло брзо заврши и пешачка веза између Кнез Михаилове и Калемегдана. До јесени би морало да у Булевару војводе Бојовића буде успостављен исти режим саобраћаја као што је на Тошином бунару и у Драјзеровој, са преподневним и поподневним „порталима”, у зависностиод оптерећења.У току лета средиће се и део Дунавске, тако да ће и на тај начин бити направљен својеврстан транзит за овај део града.

Осврнуо се и на станицу „Југ”, која је врло брзо заживела. По први пут растерећен је део Аутокоманде, јер су међуградски аутобуси померени ка унутра, а на тој локацији предвиђена је и пасарела, која би повезивала паркинг и станицу где стаје градски превоз, прецизирао је Шапић. То би требало да се деси у наредних неколико месеци, а „пробија” се и искључење на ауто-пут, где они који буду долазили из правца Вождовца за правац Ниша неће морати да иду преко Аутокоманде.

Градоначелник Шапић је говорио и о актуелним радовима у школама и вртићима, уз нагласак да је број нове деце која бораве у вртићима знатно повећан.

– Откад смо увели бесплатан боравак у вртићима и повећали плаћање за приватне вртиће са 28 на 33 хиљаде динара, број нове деце која су кренула у вртиће је шест хиљада.Ако знамо да је просечан број деце у једном објекту око 150, то је као да смо направили четрдесет нових вртића у последње две и по, три године. Укупна бројка приближава се 90 хиљада, а подсетићу вас да је 2013–2014. у београдске вртиће ишло око 45 хиљада деце и тада је то родитеље коштало између шест и једанаест хиљада динара. То је био огроман издатак и зато је бесплатан боравак у вртићима засигурно најозбиљнија мера коју смо донели – рекао је Шапић.

Шапић је на крају нагласио да оно што је Београд одувек био, једна права балканска метропола, сада постаје европска и светска метропола и можемо рећи да нема важнијег и лепшег и снажнијег града од Беча, Будимпеште па до Атине.

Напомена: Видео-материјал са догађаја можете преузети на следећем линку:
https://mab.to/t/Ictm1L4eHno/eu1