Градоначелник Шапић: Решавамо саобраћајне проблеме, Београд постаје саобраћајно проточнији и инфраструктурно богатији
Ми смо прва Градска управа која је отворила многе теме и спровела најважније капиталне мере – бесплатан јавни превоз, ђачку помоћ и бесплатне вртиће
Градоначелник Београда Александар Шапић најавио је данас на редовној конференцији у Старом двору неколико нових саобраћајних решења коjа би требало да почну да се реализују на зиму ове године и буду завршена крајем 2027. или почетком 2028. године, захваљујући којима ће наш град бити саобраћајно проточнији, квалитетнији и инфраструктурно богатији.
Он је истакао да Београд живи свој историјски моменат у сваком погледу те да Београд, када се буду за две године завршили планирани пројекти, неће у потпуности бити исти град на који смо навикли, мења се вртоглавом брзином и доживљава свој врхунац у сваком погледу.
Према његовим речима, саобраћајни проблем на Аутокоманди један је од најкомплекснијих у граду и његово решавање је кренуло станицом „Југ” којом је растерећен долазак на сам кружни ток у правцу Вождовца.
– Сада најављујем кружни ток у Булевару ослобођења и кружни ток на раскршћу Јужног булевара и Устаничке улице. Имаћемо једну саобраћајницу која ће јавни превоз да спушта на ауто-пут и где ће бити проширење аутобуске станице. Очекујемо да ово у току лета, односно јесени прође све техничке процедуре и да, вероватно, у току јесени и зиме кренемо са радом – рекао је Шапић.
Он је најавио да ће Улица омладинских бригада имати два кружна тока, један на раскршћу са Булеваром хероја са Кошара, а други са Улицом Милутина Миланковића.
– Тешка саобраћајна несрећа, када је возач прошао кроз црвено светло и усмртио скоро целу породицу, десила се управо на раскрсници Булевара омладинских бригада и Булевара хероја са Кошара. Покушаћемо, где год то будемо могли, да смањимо могућност да се изазову такве трагедије. Ови кружни токови ће Улицу омладинских бригада да учине далеко проточнијом, а она је једна од најоптерећенијих на Новом Београду. Требало би да та два кружна тока коначно учине саобраћај проточнијим, безбеднијим, али и естетски лепшим – рекао је Шапић.
Следећи је кружни ток који се налази испред Одбојкашког центра на Тошином бунару, а на потезу од Пупиновог моста до Војвођанске улице на Новом Београду биће изграђено осам кружних токова.
– Када пређете Пупинов мост па кренете ка Новом Београду, пролазите доле кроз Земун, пролази се испод ауто-пута, иде даље ка „Велетржници”, онда се долази на раскрсницу Марка Челебоновића. Иза Марка Челебоновића се прави, односно продужава се саобраћајница која иде с друге стране гробља и долази до Сурчинске, те се доле спушта на Војвођанску улицу. План нам је да ту направимо осам кружних токова и да то учинимо једном врстом унутрашњег магистралног прстена – рекао је Шапић.
Како је рекао, до краја ове године требало би да сви радови почну, а у наредном времену најавиће још саобраћајних инфраструктурних решења захваљујући којима ће наш град бити саобраћајно проточнији, квалитетнији и инфраструктурно богатији.
Када је реч о Новом српском мосту, Шапић је навео да су многи делови за мост стигли из Кине и монтирани на лицу места, али да је кран који је пао оштетио лук моста и због тога ће вероватно термин завршетка радова бити померен.
Градоначелник је истакао да су почели радови на саобраћајници у Улици Владимира Поповића и на кружном току који ће бити један од четири у том делу града.
– Требало би да кружни ток код Ушћа повеже кружне токове испред Бранковог моста и онај који се налази у Булевару Зорана Ђинђића. Завршетак тих радова очекујемо почетком 2027. године. Када је тунел у питању, почетак радова зависи од „галерија” које су откривене испод зграде МУП-а у Булевару деспота Стефана. Неопходно је установити шта све ту постоји и колико ће бити померени радови за постављање инсталација. Тада ћемо знати када је тачан термин затварања саобраћаја у Булевару деспота Стефана на седам месеци, али ће то бити само док се буду радиле инсталације. Када буде почело копање тунела, увек ће бити отворена једна трака – рекао је Шапић.
Према његовим речима, у Булевару патријарха Павла за сада нема већих проблема и радови се одвијају предвиђеном динамиком.
– Заједно са претходно урађеном фазом тог булевара, имаћемо у потпуности „спојену” Раковицу са Новим Београдом. Ту смо велики посао урадили проширењем дела Булевара војводе Мишића и Драјзерове улице. Радови у Булевару краља Александра Првог Карађорђевића и Карађорђевој улици теку предвиђеном динамиком, те би до пролећа следеће године требало да буде завршена ова фаза радова, након чега ће након две и по године та два дела града бити повезана. Мислим да ће ти радови бити завршени пре краја радова на новом мосту преко Саве – додао је Шапић.
Он је истакао да ће Светогорска улица бити проширена колико год то буде било могуће, али ће се сачекати привођење крају радова на изградњи подземне гараже у Влајковићевој.
– Таковска улица је завршена и уређена, док у Косовској нисмо хтели да започнемо последњу фазу радова јер још увек пролазе камиони. Међутим, када Косовска буде имала три траке, уследиће и ширење Светогорске, нарочито у делу до Влајковићеве. Што се тиче подвожњака у Булевару уметности, рок остаје до краја текуће, односно почетка наредне године. Тамо је све сређено и реконструисано и „исцртано”, а направљена су и нова паркинг-места. Када подвожњак буде готов, улица ће бити спремна и то ће умногоме утицати на саобраћај у том делу Новог Београда. Радови у Студентској, Жоржа Матеа и Марије Бурсаћ би требало да буду завршени у току септембра и то ће бити својеврсна „петља” са неколико саобраћајница. Бежанијска коса је развојем Београда у последњих неколико година постала веза за Сурчин и Земун, али и Нови Београд. У току септембра очекујемо и кружни ток у Гандијевој, који је саставни део овог пројекта. Грчка улица се пробија и повезује са Сурчинском, која ће добити четири траке и водити ка аеродрому. То ће суштински променити живот људи који живе и раде у Сурчину – истакао је Шапић.
Градоначелник је навео да ће зграда БАС-а добити надстрешницу, да ће стара станица за грађане бити пребачена на овај део, као и да ће у ту зграду бити пребачен већи део градске службе. Целокупни пројекат БАС-а ће бити готов до пролећа 2027. године.
Станица „Југ”, према његовим речима, добиће надстрешнице као и укључење на ауто-пут, односно саобраћајницу „Нова 8” која ће значајно растеретити и главни кружни ток на Аутокоманди.
Како наводи, пројекат уређења платоа код Храма Светог Саве је коригован и остављено је све зеленило које је требало у првобитној варијанти да се једним делом уклони.
– Пројекат се састоји из два дела, први део је плато испред Храма, а други је парковска целина и део око споменика Вожду Карађорђу који ће остати озелењен. Радови су изузетно скупи, јер се поставља велика количина камена, али очекујемо да буду готови до лета 2027, када ће бити готова и гаража у Скерлићевој улици – рекао је градоначелник.
Говорећи о изградњи и реконструкцијама основних школа у главном граду, градоначелник је подвукао да је изградња основне школе у Мељаку продужена за 90 дана због непредвиђених радова, а да ће Основна школа „Свети Сава” на Врачару бити готова на зиму 2027. године. Такође је навео да ће ускоро бити готови вртићи у Браће Јерковић, у Борчи, као и у Младеновцу, Сунчевом брегу, Степојевцу и Умчарима.
Када је реч о изградњи Линијског парка, Шапић је истакао да је у завршеној четвртој фази и да се чека употребна дозвола, а да је изградња комунално-безбедносних станица отежана.
– За сад је завршено 50 станица и оне су повезане са вртићима и школама. Добили смо од свих директора школа потврде да је безбедност у школским двориштима повећана откад градске службе прате. Наставићемо пројекат безбедности, без обзира на то што се наш рад обесмишљава – рекао је Шапић.
Градоначелник Шапић је нагласио да се питање јавног превоза поново злоупотребљава.
– Мислим да сам изузетно заслужан, јер сам покренуо озбиљне кораке и мере које је Градска управа морала да предузме. Ништа од тога не би било могуће без апсолутне подршке Српске напредне странке и владајуће већине у Граду Београду. Као што ништа од тога не би било могуће или би биле много мање шансе да није било мене, тако не би било могуће и да није било претходне владајуће већине у Граду Београду. Основа је била подршка Српске напредне странке, али као што је председник Вучић још пре пар година говорио, у великој странци увек постоје интересне групе које опструишу одређене токове и пројекте. Локална политика коју смо поставили пре четири године постала је „mainstream” локална политика читаве земље. Мере које смо увели у Београду, данас уводе други градови попут Ниша, Крагујевца, Суботице… Да ли мислите да би то могло да се догоди да не постоји јасна и недвосмислена одлука у врху странке и државе? Они који то не разумеју су одлучили да угрожавају један од најважнијих пројеката због којих ће ова градска управа остати препозната и у будућности као једна од најуспешнијих. Немам амбицију да се више кандидујем за градоначелника, али бих волео да странка и већина коју данас представљам поново добије поверење након избора, јер сам сигуран да би тако био настављен континуитет мера и политике коју је до сада водила – рекао је Шапић.
Он је додао да је заживела прича како је јавни превоз у Београду сада невероватно скуп за Град Београд, како се „паре дају приватницима”, како „Шапић баца паре, не зна да води град и како је удео у буџету овакав или онакав”.
– Због тога сам се потрудио да сакупим егзактне податке о томе колико је од 2008. до 2025. године градски превоз коштао Град Београд. Од 2008. до 2013. године градоначелник је био Драган Ђилас – 2008. године удео градског превоза у буџету је био 29 одсто, 2009. године 31 одсто, 2010. године 30 одсто, 2011. године 28 одсто, 2012. године 29 одсто и 2013. године 34 одсто. Просек је 30 одсто. Од 2014. до 2021. године, када су градоначелници били Синиша Мали и Зоран Радојичић – 2014. године 32 одсто, 2015. године 30 одсто, 2016. године 27 одсто, 2017. године 28 одсто, 2018. године 29 одсто, 2019. године 30 одсто, 2020. године 30 одсто, 2021. године 29 одсто. Просек удела градског превоза у буџету Града током овог периода био је 29 одсто. Од 2022. до 2025. године проценти су следећи: 2022. године 29 одсто, 2023. године 30 одсто, 2024. године 31 одсто и 2025. године 32 одсто, односно просечно 31 одсто. Када сумирамо, у време док је Драган Ђилас био градоначелник на градски превоз је одлазило 30 одсто буџета, за време Синише Малог и Зорана Радојичића 29 одсто и у време моје маленкости 31 одсто. Приче како је удео јавног превоза у буџету драстично повећан јесте ноторна лаж која се понавља већ две године и која је заживела чак и међу људима из моје организације који су донели једну од најважнијих мера по питању јавног превоза. У периоду од 2008. до 2013. године, на улицама Београда се нашло нових 267 аутобуса, 83 тролејбуса и 30 трамваја, укупно 380 возила. У то време просечна плата је била 442 евра у Београду. У периоду од 2014. до 2021. године набављено је 349 нових аутобуса, није било нових трамваја и тролејбуса, а просечна плата је била 536 евра у тих осам година. Од 2022. до 2025. године, на улицама Београда нашло се нових 1.250 аутобуса и 25 трамваја, што је укупно 1.275 возила, а просечна плата је 1.060 евра. Данас се превоз плаћа нула динара, а од 2008. до 2013. године месечна карта је коштала 27 евра, што је било шест одсто од просечне плате. Од 2014. до 2022. године, карта је коштала 28 евра, што је било пет одсто просечне плате. Ово су егзактни подаци које свако може да провери – истакао је Шапић.
Он је нагласио да неће да се помири са тим да ова градска управа не зна да руководи својим буџетом.
– Ми смо прва Градска управа која је отворила многе теме, социјалне мере, инфраструктуру. Подсетићу да је, у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе, до јануара 2017. учешће Града у расподели пореза на зараде оствареног на територији града Бeограда било 70 одсто (Републици је припадало 30 процената), а од 1. јануара 2017. учешћe Града у расподели је 66 процената у односу на Рeпублику, која задржава 34 одсто – прецизирао је Шапић.
Шапић је нагласио да се преко пола милијарде евра дугује Граду Београду.
– Најважније капиталне мере су бесплатан јавни превоз, ђачка помоћ и бесплатни вртићи. Реформа јавног превоза је нешто што данас раде Ниш, Крагујевац, Суботица. Ако Српска напредна странка мисли да не треба да брани капиталне мере које не би било могуће донети без одлуке СНС-а, онда нека их не брани. Нека пусте пацовске канале који су се толико заиграли да су и подметнули председнику оног дилетанта Банковића, који нити зна шта прича нити зна о чему се ради, нити представља објективно синдикате јер 90 и нешто посто синдиката разуме шта радимо и имамо њихову подршку. У једном моменту су се запитали како је тај човек завршио тамо, а завршио је захваљујући интересним групама. Они заправо угрожавају политику коју ова градска управа и странка воде у Београду последњих четири-пет година и која је прихваћена на нивоу целе државе. Мислим да је и председник схватио с ким је имао посла – рекао је Шапић.
Он је навео да ће целокупни износ ђачке помоћи бити исплаћен до краја септембра или почетка октобра.
– Морамо да водимо рачуна о приливу и како нам се пуни буџет. Четрдесет милиона евра је велики износ којим бисмо, када бисмо га исплатили, угрозили друге ствари. Нисмо одустали, али ми је занимљиво да је више пажње привукло то што није уплаћено свима у исто време него када смо донели ту одлуку. Требало је да касни како би схватили да она значи. Наредне године ћемо размотрити да пријава почне од јануара, како би се исплаћивала у десетак рата – рекао је градоначелник.
Видео материјал са догађаја можете преузети са следећих линкова: