Буџет града у 2005. години 39,7 милијарди динара

На основу Одлуке, коју је на предлог градоначелника, данас усвојила Скупштина града, буџет града ће у 2005. години износити 39,7 милијарди динара.  Ова примања састоје се из прихода текуће године – 32,4 милијарде, примања пренетих из 2004. године – 4,1 милијарде, као и 3,1 милијарде динара које од домаћих и страних кредита и прихода продаје акција и капитала треба да обезбеди град, рекао је Душан Бајец, члан Градског већа, на данашњој седници Скупштине града.

По врсти примања приходи уступљени од републике утврђени су на 23,8 милијарди, а изворни приходи 8,6 милијарди динара. Од кредита домаћих финансијских институција град ће обезбедити 300 милиона, међународни  кредити би требало да износе 2,8 милијарди, док би од продаје домаћих акција и капитала требало да се добије 20 милиона динара.

– Пошто се од 1. јануара 2005. године укида порез на промет производа и услуга, од чега је граду досад уступано 15 одсто, а приход на додату вредност се у целости усмерава у буџет Републике, град ће као надокнаду учествовати са 40 одсто у расподели прихода од пореза на доходак грађана. Ова компензација није довољна и граду ће у 2005. бити уступљено око 3,7 милијарди динара мање него у 2004. години. Тако град не само да није добио увећање за стопу инфлације, која би ове године могла да буде 10,6 одсто, него је чак добио пет одсто мање текућих прихода – рекао је Бајец.

Највећи и најважнији изворни приходи града биће накнада за уређивање грађевинског земљишта, која се планира у износу од 4,3 милијарде, и накнада за његово коришћење, у износу од две милијарде динара. Вишак од око четири милијарде динара, којим ће бити компензован мањак текућих прихода, остварен је повећаном наплатом пореза на промет и накнаде за уређивање грађевинског земљишта, од које је вишак био 1,15 милијарди динара. То је резултат доброг рада Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града, али и журбе инвеститора да пре увођења пореза на додату вредност уплате ову накнаду, рекао је Бајец.

Кредит Европске банке за обнову и развој биће искоришћен за побољшавање инфраструктуре „Београдских електрана” и даљинског грејања, док ће преостали инострани кредити бити усмерени на изградњу фабрике воде Макиш II. Кредит од Европске инвестиционе банке намењен је реконструкцији улица и путева.

За рад градске администрације у 2005. години требало би да буде издвојено 1,3 милијарде динара, што је мање од три одсто укупног буџета града. Прихватајући иницијативу републичке управе, град спрема социјални програм за раднике управе који ће у наредној години остати без посла, како би се још више смањили трошкови Градске управе и јавних комуналних предузећа, рекао је Душан Бајец. За то је предвиђено 250 милиона динара.

Здравственим установама би и наредне године требало да буде уплаћено 200 милиона динара, иако оне нису у надлежности града. Општинама би требало да се уступи 530 милиона динара, што је велико повећање у односу на прошлу годину. Овим средствима финансираће се реализација пројеката од велике важности за грађане општина, али ће њима бити и нивелисани евентуални проблеми у наплати прихода. За завршетак пројекта изградње 1.000 станова, изградњу 500 нових и завршетак 100 социјалних станова, као и почетак градње дома здравља у Миријеву требало би да се издвоје 1,3 милијарде динара. Стипендније од по 11.000 динара месечно ће добијати 215 најталентованијих ученика и студената.

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града ће у 2005. години располагати са 5,5 милијарди динара. У Фонд за станове солидарности биће уплаћено 610 милиона динара, иако то више није обавеза града.

– Сматрамо да је то изузетно важан издатак за све оне који имају скромније приходе јер је то једини начин да дођу до крова над главом. Од изузетног је значаја и побољшање система даљинског грејања, па ће капиталне субвенције у овом сектору у 2005. бити 1,8 милијарди динара. За поправке лифтова, фасада и кровова, које град спроводи у сарадњи са станарима зграда, требало би да се издвоји 181 милион динара – рекао је Бајец.

Санација депоније у Винчи, капитална реконструкција и изградња нових зелених површина и утврђивање водоутврда и чишћење река град би финансирао са 760 милиона динара. Што се водоснабдевања тиче, око милијарду динара би требало да се утроши за изградњу Макиша II и реконструкцију водоводне и канализационе инфраструктуре. За уличну расвету предвиђена су 763 милиона динара.

На дотирање јавног превоза требало би да се утроши више од пет милијарди динара, а 4,4 милијарде динара на текуће поправке и одржавање улица и путева.
За заштиту животне средине биће издвојено 305 милиона, од чега 90 милиона динара за изградњу постројења за рециклажу медицинског отпада. Пољопривредни произвођачи биће кредитирани са 200 милиона динара. За културу града биће издвојено 2,4 милијарде динара, при чему ће 650 милиона динара бити утрошено за реконструкцију Позоришта на Теразијама, радове у Звездара театру и почетак изградње Градске галерије.

У области образовања биће утрошено 2,8 милијарди динара, што је чак 50 одсто више у односу на 2004. годину. За завршетак Београдске арене, реконструкције малих терена и друге пројекте у области спорта биће издвојено 747 милиона динара.

Више од милијарде динара требало би да буде дато у облику социјалне помоћи, у оквиру које ће се наставити са издавањем 6.900 оброка месечно у народним кухињама и решавања појединачних захтева најсиромашнијих суграђана. За субвенције у вези са новом изградњом и легализацијом, уплатницама „Инфостана” и правима социјално угрожених биће издвојено 704 милиона динара. Рад предшколских установа требало би да буде финансиран са 2,6 милијарди динара, што је 26 одсто више него прошле године.