Реализација програма контроле квалитета животне средине на територији града Београда
Град Београд ће наставити пројекат мониторинга квалитета чинилица животне средине квалитета ваздуха, воде, земљишта и хране, рекао је на данашњој конференцији за новинаре у Скупштини града Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине. Представљајући методе и врсте мониторинга, Божовић је рекао да се Србија и Београд могу похвалити сталном и стручном контролом. У Београду ће овај посао обављати тимови стручњака руковођених већ донетим програмом контроле квалитета животне средине.
Стручњаци Градског завода за заштиту здравља и ове године биће задужени за систематско праћење квалитета ваздуха из стационираних извора (топлане и слично), површинских вода (нарочито Савског језера и купалишта „Лидо”, вода са јавних чесама, загађености земљишта и нивоа буке у граду. Загађеност ваздуха, која је последица све већег броја аутомобила на улицама, мериће надлежни из Института за здравствену заштиту Србије „Др Милан Јовановић Батут”, а контрола нивоа радиоактивности у ваздуху и земљишту поверена је Институту за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић”.
Квалитет ваздуха контролише се на више од двадесет места у десет градских општина, а посебна пажња, поред центра града и ове године усмерена је на ниво отрова које у етар шаљу димњаци термоелектрана у Обреновцу и Лазаревцу. Примаријус Снежана Матић-Бесарабић из Градског завода за заштиту здравља нагласила је да је остварена веома добра сарадња са локалном самоуправом у Београду, јавним предузећима и инспекцијском службом, којима се извештаји достављају месечно и годишње, а по потреби и чешће.
Када је реч о штетним гасовима проузрокованим лошим сагоревањем горива у аутомобилима, Војислава Дудић из Института „Др Милан Јовановић Батут” напоменула је да је најугроженије подручје центар града. Многе од ових материја (угљен-моноксид, сумпор-диоксид, угљоводоник, олово и други) могу, у прекомерној дози, да изазову неуролошке и кардиоваскуларне сметње код људи. Зато је она предложила да се чешће контролише техничка исправност возила, у што ширу зону града измести теретни саобраћај, уведе више пешачких зона и прихвати бицикл као алтернативни вид превоза. Према њеним речима, квалитет ваздуха у Београду, а нарочито у центру града, биће бољи и када се оствари идеја изградње лаког метроа.
Редовно ће се и даље контролисати квалитет површинских вода Саве, Дунава, Колубаре и канала Галовица, као и још четрнаест речица на територији града. Највише пажње ће се ипак поклонити оним подручјима која својим извориштима снабдевају Београђане пијаћом водом.
Заменик секретара Секретаријата за заштиту животне средине др Елизабет Пауновић рекла је да се редовно сакупљају статистички подаци о утицају лоше животне средине на здравље грађана. Анализирајући испитивања из прошле године, нагласила је она, дошло се до податка да су деца са Палилуле највише оболевала од болести респираторних органа, а одрасли у општини Раковица. Она је присутне упознала и са податком да је у централној зони бука коју производе возила у саобраћају код многих станара и запослених у тим улицама изазивала опадање радне функције, стрес, оштећење слуха и главобоље. Нарочито су угрожена деца, а Елизабет Пауновић препоручује родитељима да их не шетају оним деловима централног градског језгра у којима је саобраћај најгушћи.
За јучерашњу хаварију у пунионици плина у Овчи секретар Секретаријата за заштиту животне средине Бранислав Божовић рекао је да се реаговало веома брзо и да није било опасности по живот и здравље локалног становништва.