Снабдевеност тржишта прехрамбеним производима у граду задовољавајућа

Београђанима ће у 2005. години бити потребно 155.000 тона хлеба и пецива, 80 милиона литара конзумног млека, 13.000 тона брашна, 18 милиона литара уља, 18.000 тона шећера, 28.000 тона свежег меса, 5.000 тона кухињске соли, 1.500 тона масти и 18.000 тона детерџента, речено је на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору. Према проценама Секретаријата за привреду, путем малопродајне мреже и непосредно крупним потрошачима у овој години ће бити дистрибуирано 55.000 литара пастеризованог и 25.000 литара стерилизованог млека, као и 7.000 тона јунећег меса, по 10.000 тона свињског и живинског меса и 1.000 тона осталог меса.

Београд је највеће и најзначајније тржиште у Србији са 21 одсто становника и 20 одсто укупних примања становништва републике, док у структури робног промета учествује чак са 33,8 одсто. Индекс куповне моћи је са 27,7 највећи у Београду, индекс малопродајне концентрације је 1,32 а малопродајне активности 1,61, што показује да становништво из других региона знатан део својих потреба задовољава управо на београдском тржишту.

– Зараде по запосленом су у 2004. у односу на 2003. годину порасле за 25, а трошкови живота за 9,5 одсто. Реални раст зарада износио је 15,5 одсто, док су издаци за храну домаћинстава у паду и износе испод 40 одсто укупних примања. Снабдевеност тржишта је у протеклој години била задовољавајућа, а на њега су своје производе пласирали произвођачи из целе земље. Значајан је при том био и увоз производа више фазе прераде – рекао је Јасенко Лазовић, члан градског већа.

Београд је у 2004. снабдевало 11 већих пекарских предузећа, 15 млекара, 14 предузећа кланичне индустрије и 15 трговинских предузећа која су производе дистрибуирала у 519 малопродајних објеката укупне површине 146.000 квадратних метара. Недељом дежура 80 одсто ових објеката, а 51 продавница се налази на пијацама. Већа трговинска предузећа су у укупном промету хране учествовала са 30 до 85 одсто, односно у промету хлеба више од 30, конзумног млека око 50, брашна 65, уља 85, шећера 65, меса 53, соли 46, масти 28 и детерџента око 60 одсто.

Код претежног броја производа остварен је пораст промета, а само је у промету пастеризованог млека, шећера и соли забележ пад. Највећи пораст забележен је у промету стерилизованог млека, брашна, уља и свежег меса.

– Наша процена је да је до пораста промета стерилизованог млека дошло услед повољнијег релативног односа његове цене у односу на пастеризовано, као и услед пораста куповне моћи становништва. Пораст потрошње уља у односу на маст је последица оријентације становништва на здравију исхрану, а томе су свакако допринели и религиозни постови у време верских празника – рекао је Ђорђе Мазињанин, градски секретар за привреду.

Он је рекао и да град стимулише производњу млека и сточарску производњу а од децембра прошле године кредитира и пољопривредна газдинства. До сада је одобрено 105 кредита у укупној вредности од око 90 милиона динара.

Потребе Београда сваке године се процењују билансом Секретаријата за привреду, а град ће, како би побољшао ову процену, издвојити средства за укључивање Завода за информатику и статистику града у овај посао. Завод је већ почео припреме за проширење статистичких истраживања у области обима промета важнијих прехрамбених производа и детерџената. Ови би се подаци прикупљали једном годишње и добро би послужили не само за утврђивање прецизнијих биланса потреба већ и за формирање робних резерви, евентуалне интервенције на тржишту и праћење кретања робног промета у граду.