Значајна подршка на путу за Европу

Град Београд улаже максималне напоре да се укључи у европске токове, у чему нас Беч свесрдно помаже, рекао је градоначелник Ненад Богдановић данас у хотелу „Интерконтинентал”, отварајући дводневни скуп „Београд и Беч – партнери у новој Европи”. Традиционалне културне везе ова два града и модерне европске идеје, које су у Београд вековима стизале из Беча, основа су сарадње два града. Она мора бити проширена на пољу привреде, науке, културе, образовања и спорта, а посебну пажњу треба посветити размени искустава из области урбанизма, саобраћаја, водоснабдевања, уређења јавних зелених површина и екологије.

– Посебно је важно што се наш пут у Европу гради на дипломатији градова, која постиже све боље ефекте у читавом свету. Она може да спречи последице које висока политика оставља на грађане и помогне нашој држави да не остане дуго изоловано острво на Балкану – рекао је Богдановић.

Искуства Беча за вас могу да буду драгоцена јер се и он развијао на Дунаву и израстао у метрополу сличне величине, рекао је Рудолф Шикер, члан Владе града Беча задужен за развој града и саобраћај. Београд добија потпуно другачији изглед, у њему се много гради и инвестира. Један од највећих подухвата биће проширење трамвајске мреже, што ће умногоме побољшати саобраћај. Овакво искуство има и Беч, у коме је трамвајски превоз био окосница саобраћаја.

Београд је у протекле четири године углавном саниран, а сада преузимамо кораке да он настави нормално да се развија, рекао је главни архитекта града Ђорђе Бобић на округлом столу „Стратегије и иновације развоја града и градске инфраструктуре”, одржаном по отварању скупа. Два капитална пројекта у развоју саобраћаја биће припреме за изградњу прве линије лаког метроа и унутрашњег магистралног прстена, што ће растеретити саобраћај у центру града.

– Један од најважнијих задатака је и смањивање велике разлике између старог дела града и Новог Београда, који је планиран и подизан као модеран град, са широким саобраћајницама. Центар због овог проблема полако стагнира, па се инвеститори све чешће опредељују за Нови Београд. Наш велики ресурс су и обале, Ушће и Ратно острво, који су потпуно неискоришћени. У припреми су озбиљни планови. Генералним урбанистичким планом донетим 2003. године доста се урадило на овом пољу, али је тек сад дошао тренутак да се то реализује. На обали Саве чак 80 хектара атрактивног земљишта лежи под шинама и железничким постројењима. Пошто немамо довољно знања да у потпуности искористимо овај простор, очекујемо много од сарадње са Бечом – рекао је Бобић.

Бечлије знањем могу Београду да помогну и у претварању стамбених насеља у градске четврти богате садржајима, као и уређењу зелених површина и њиховом прилагођавању потребама града. За Београд је, ипак, најважније урбанистичко планирање, као и поједностављење процедуре добијања грађевинске дозволе.

– Доста смо урадили у начину организације градских структура које се овим питањем баве, али је и даље велики проблем што од  идеје да се нешто гради до реализације треба да прођу и две године. Овај процес мора да буде ефикаснији, а неопходне су и промене што се тиче Закона о планирању и грађењу, који није довољно флексибилан да прати и подржи градску нервозу за бржим развојем. Ово мора бити тема посебног разговора са стручњацима из Беча, који имају велика искуства. Одговори морају да се нађу у наредних годину или две дана, иначе ће штета за град бити огромна – рекао је Бобић.

Герхарт Вебер, директор за изградњу града Беча, рекао је да се у аустријској престоници све фазе планирања спроводе конкурсима, на којима учествују и међународна предузећа. Развој града брижљиво се планира, чиме се бави Комисија за инфраструктуру.
– То је нарочита институција која, поред планирања, брине и о техничкој инфраструктури. Град не може да се развија ако се при том истовремено и свеобухватно не покрива водоводом и канализацијом, саобраћајницама и другим инфраструктурним објектима. Данас и Беч заокружује регионални саобраћајни прстен, а у припреми је и градња тунела испод Дунава. Беч има 61 километар подземне железнице и гради још 13 километара, чиме ће се постићи четврта генерација овог облика саобраћаја. Подземна железница је најпопуларнији превоз Бечлија – рекао је Вебер.

Главни задатак бечких планера је да што више развију јавни саобраћај како би што мање аутомобила улазило у центар. Беч појачано гради и јавне гараже како би аутомобиле склонио са саобраћајница. Што се проблема отпадних вода тиче, до јуна ће бити завршено проширење постројења за њихово пречишћавање. Беч је, рекао је Вебер, поносан што се скоро 69 одсто отпадних вода прочисти пре изливања у Дунав. На њему је, као брана од поплаве, изграђено и острво дуго 21 километар, али је оно временом постало омиљен рекреативни центар који Бечлије бесплатно користе.

Првог дана скупа одржани су и симпозијум о саобраћају, радионице о еколошким технологијама, градској инфраструктури и урбанизму и презентације образовних пројеката и истраживања и иновација у градовима. Сутра ће у Музеју савремене уметности бити отворена изложба „Педесет година уметности и уметничка збирка из Беча”, док ће позоришна представа „Вожња чуном” трупе „Група 80” бити одржана у Атељеу 212.