Цео град као позорница

„Београд заувек” – заједнички је назив богатог и разноврсног програма прославе „Дана Београда”, који ће ове године по трећи пут бити обележени од 16. до 19. априла.  Мото овогодишње прославе је да се, за разлику од 2004, када је она протекла у знаку шест векова Београда као српске престонице, промовише његова окренутост Европи. У програм прославе укључене су све културне и спортске институције, као и све општине, које су припремиле и своје посебне програме.

Већ по традицији, прославу ће 16. априла отворити дечји маратон у Зоолошком врту. Тачно у подне одржаће се свечана седница Скупштине града, на којој ће, после првог јавног читања записника поводом доделе Легије части Београду 1921. године и представљања трећег тома капиталног дела  „Живети у Београду”, бити проглашени овогодишњи добитници Награде града Београда. Градоначелник Београда положиће у поподневним сатима венац на Спомен-плочу предаје кључева и у пратњи суграђана обићи зграду у којој је граду  Београду предата Легија части. Испред Библиотеке града на улици ће, симболично, бити промовисан двотомни лексикон „Улице и тргови Београда”.
На позорници Музичког павиљона на Калемегдану смењиваће се разноврсни музички програми и променадни концерти. Историјски архив припрема  репризу 3Д пројекције „Београд из доба деспота Стефана”, која је премијерно приказана на лањским „Данима Београда”. Београђани ће моћи да разгледају и Сајам старих заната на Калемегдану, као и изложбу на билбордима, овај пут са темом  „Музеји на улици”. Разноврстан културно-забавни и спортски програм биће приређен и на Ади Циганлији.

Богат спортски програм отвориће  дводневни ватерполо турнир на Ташмајдану, који ће почети 16. априла ујутро. Београђани ће на Ади моћи да присуствују и утакмицама голфа, женског хокеја на трави  и других мање познатих спортова.

Први дан прославе „Дана Београда” обележиће и две велике и атрактивне новине. Прва је „ноћ музеја”, у којој ће градски музеји бити отворени без прекида, уз бесплатан улаз и посебне презентације својих садржаја, како би се ове градске институције што више приближиле грађанима. Пројекат „Ноћ музеја” почеће у 18 часова поворком која ће кренути од Андрићевог венца према Београдској тврђави на Калемегдану. У њему ће учествовати  12 музејских установа и сличних институција. Друга новина је „Дан отворених позоришта”, где ће београдска позоришта, у својеврсном „позоришном нон-стопу”, великим и малим Београђанима понудити представе у неуобичајеним терминима, уз улазницу од само сто, односно 50 динара. Први дан прославе завршиће се директним преносом „Коштане” из Народног позоришта на Тргу Републике, где ће потом бити одржан концерт групе „Огњен и пријатељи”.

 Централни програм одвијаће се у недељу, 17. априла. Дан ће почети атрактивним спортско-забавним програмом на Ади Циганлији, у Скадарлији и на Калемегдану и доделом Награда града Београда у Скупштини града тачно у подне. Поподневни програм почеће свечаном поворком са олдтајмерима и оркестрима, а завршиће се „музичким мостом” старог и Новог Београда. На староградској обали Београдска филхармонија изводиће Хендлову музику, док ће се на супротној обали чути тонови Бетовенове „Девете симфоније” у извођењу Симфонијског оркестра РТБ као врло јасан симбол повезивања новог и старог Београда, Балкана и Европе. Сличан музички мост успоставиће потом рокери на једној и етнозвук на другој обали. Све ће то бити зачињено ватрометом  на Бранковом мосту.

 Другу половину прославе „Дана Београда”, 18. и 19. априла,  обележиће отварање нове зграде Библиотеке на Карабурми и реновираног „Мадленијанума”, као и изложби, симпозијума, радионица и других садржаја. У плану су и бројни концерти, премијере и промоције, као и спортски турнири основаца и средњошколаца.

 „Дани Београда” обележавају се од 2003. године четири дана у априлу како би се обухватила два изузетна датума у историји Београда. Први је 16. април као подсећање на исти датум 878. године, од када датира прво (сачувано) помињање словенског имена Београда. Четврти дан прославе, 19. април, годишњица је предаје кључева Београда кнезу Михаилу 1867. године, чиме је окончана турска управа над градом.