Радмила Хрустановић и Зоран Алимпић примили Валтера Келина

Заменик градоначелника Београда Радмила Хрустановић и заменик председника Скупштине града Зоран Алимпић примили су данас у Старом двору Валтера Келина, председника Генералног секретаријата Уједињених нација за људска права. Састанку је присуствовала и Зорица Павловић, градски секретар за дечју и социјалну заштиту. 

Радмила Хрустановић захвалила је Келину што је посетио нашу земљу и Скупштину града Београда.

 – Све што се на овим просторима дешавало деведесетих година највише се одразило на Београд. Услед ратова и бомбардања у нашем главном граду живело је у једном тренутку 600.000 избеглица. После бомбардовања НАТО у Београду је, према званичној евиденцији, било 160.000 лица интерно расељених са Косова. Октобра 2000. године ми смо преузели одговорност за увођење једне нове социјалне политике. Као показатељ њене успешности може да послужи податак да се 2000. године у Београду за социјалну помоћ угроженима, укључујући и интерно расељена лица, издвајало 500.000 евра, а данас се издваја 10.000.000 евра – рекла је Радмила Хрустановић.

Она је подсетила да је Скупштина града Београда у априлу прошле године донела одлуку којом су права интерно расељених лица у потуности изједначена са правима осталих грађана, и то у сваком детаљу.

– У протекле четири године увели смо читав низ нових социјалних давања за најугроженије. Сталну помоћ имају деца без родитељског старања, чије школовање се стипендира, а помажемо и инвалиде. Ове године први пут смо упутили директну новчану помоћ породицама несталих и прогнаних лица са Косова. У Србији има око хиљаду чланова породица чији су очеви, мужеви и синови, дакле углавном храниоци, нестали. Висина помоћи коју смо уручили тим породицама зависила је од броја несталих чланова – рекла је Радмила Хрустановић.

Она је нагласила и да највећи проблем представља недостатак станова за ове људе и обавестила Келина да је град пре две године започео градњу станова чија цена није тржишна него социјална, те да за добијање крова над главом под таквим условима могу да конкуришу и интерно расељена лица, као и грађани који живе у нехигијенским насељима предвиђеним за расељавање. Она је додала и да се расељавање нехигијенских насеља обавља у складу са међународним стандардима.

– Ми смо предузели акцију да се људи који живе у таквим насељима не само стамбено збрину већ и укључе у друштвени живот и свеобухватно социјализују – истакла је Радмила Хрустановић.

Валтер Келин је истакао да интерно расељена лица имају специфичне потребе које немају увек адекватан израз у законима.

– Закони су понекад компликовани и расељена лица не могу да остваре право на здравствену заштиту и школовање деце. Зато је  потребно упутити већу помоћ расељенима, у чему треба да учествује и Европска унија – нагласио је Келин. 

Он је рекао  да му је драго што је град Београд преузео све ове мере у заштити права интерно расељених лица, као и грађана који живе у насељима са нерешеним комуналним проблемима, посебно истакавши значај одлуке да се права расељених изједначе са правима осталих грађана.