Примедбе Народне библиотеке на Предлог регулационог плана Врачарског платоа неаргументоване и неосноване

Примедбе које су директор и Управни одбор Народне библиотеке у току јавног увида дали на Предлог плана детаљне регулације Врачарског платоа нису прихватљиве ни са стручног ни са логичког аспекта јер су засноване на недоказаним ставовима и палијативним проценама неименованих експерата, без увида у стварно стање и потребе тог простора и његових корисника, саопштили су данас Горица Мојовић, помоћник градоначелника Београда, и  Ђорђе Бобић, главни градски архитекта.

Као корисници простора на Врачарском платоу, директор и Управни одбор Народне библиотеке су у току јавног увида оспорили предложено планско решење за тај део града. У саопштењу се истиче да се јавни увид и организује како би се корисници простора изјаснили о новопредложеном планском акту. Оно што је спорно је  начин на који представници ове институције културе покушавају да градски простор уреде аргументима без стручне тежине и у највећем делу сасвим неосновано. Анонимни стручњаци који саветују директора и на које се он позива чине лошу услугу Библиотеци и онемогућују да се уреди окружење установе од националног интереса на стручан, савремен и цивилизован начин.

– Било би корисније да се свако ко је одговоран за једну институцију, па и Народна библиотека као институција од националног значаја, брине о њој и доведе је у ред који она заслужује. Уместо да се окрену себи и својим проблемима, траже кривца у другој средини, што је најлакше. Ја се надам да ће и ова и друге сличне институције убудуће ипак, кад је струка у питању, дати стручњацима реч – рекао је тим поводом Ненад Богдановић, градоначелник Београда, на данашњој конференцији за новинаре.

Урбанистичким планом Врачарског платоа предвиђено је уређење комплекса који подразумева околину Храма Светог Саве, Народну библиотеку, Светосавски трг, Карађорђев трг и околне улице, са обезбеђењем довољно зеленила и простора за паркирање. Град је у претходне две године својим средствима уредио околину Храма Светог Саве, изградио Светосавски трг, реконструисао Карађорђев парк и уредио Небојшину и Крушедолску улицу. У овом, сада узорном градском комплексу, подсетио је данас и Ненад Богдановић,  остао је нерегулисан само простор између зграде Народне библиотеке и Скерлићеве улице, са неуредним паркингом и девастираним простором који Библиотека ни раније а ни сада, са актуелним директором, није уређивала иако је то била њена обавеза.

У саопштењу се подсећа да се у предлогу новог регулационог планског акта предвиђа да се уреди Скерлићева улица са комуналном инфраструктуром, изгради један ниво гараже испод Скерлићеве улице, а на крову гараже уреди мањи паркинг и уреде зеленило и приступи службеном улазу у Библиотеку. За потребе Библиотеке треба да се изгради и троспратни подземни депо за књиге у непосредној близини постојећег објекта.

Поред Храма Светог Саве, зграда Народне библиотеке је доминантни просторни елеменат на Врачарском тргу. Трг је прилагођен и згради Библиотеке и јесте њен део. Јавна парцела Библиотеке се не мења у делу ка Скерлићевој улици, напротив, регулише се и добија коначно своју форму и статус, чиме се и штити.

Скерлићева улица је једини колски приступ Библиотеци без решеног питања паркирања за њене потребе на примерен начин. Тамо је сада хаос и саобраћајна гужва. Стога је реконструкција Скрелићеве улице и изградња гараже неопходна да би се саобраћај уредио управо и у функцији Библиотеке, да би се изградило заштитно зеленило а аутомобили склонили са улице и тротоара и поставили, као у свим европским градовима, тамо где им је место, у подземну гаражу, истичу Горица Мојовић и Ђорђе Бобић. Аргумент да ће гаража, која ће по стандарду имати филтере за пречишћавање ваздуха пре испуштања у атмосферу, угрозити књижни фонд променом микроклиме неодржив је и погрешно изабран. У овом тренутку бројни аутомобили који се паркирају испред прозора Библиотеке озбиљно угрожавају управо функцију коју такозвани „стручњаци” бране. Гаража ће недвосмислено побољшати квалитет животне средине и квалитет коришћења зграде и увести комунални ред неопходан за заштиту Народне библиотеке.

Гаража неће угрозити стабилност Библиотеке јер ће она бити посебан објекат без контакта са њеним објектом. Услове за изградњу гаража или било ког објекта у Београду прописују стручне институције са циљем да се безбедност околних објеката подигне на највиши ниво. Град ни у овом случају неће радити другачије од онога како је и до сада радио: регуларно и професионално. О могућности терористичког напада из гараже не треба ни разговарати јер то није у складу са здравим разумом.

– Деценијама ни Народна библиотека ни надлежно Министарство културе нису ништа учинили на одржавању објекта, уређењу простора у згради и око ње,  за шта су иначе пред законом и народом одговорни. Дозволили су да им због неодржавања пропадне хидроизолација и тиме се угрози књижни фонд. Тада су за свој немар оптуживали друге. Фасада и кров зграде ове значајне културне институције су у лошем стању. Можда би тиме требало да се позабаве и своју енергију усмере на исправку сопствених пропуста. Најмање што могу учинити је да закрпе рупе на крову и окрече фасаду. Надамо се да ће Управни одбор Народне библиотеке, упркос ставу и деловању директора који их је вероватно погрешно информисао уз помоћ „експерата” за све теме, противних свему што се у граду ствара и гради, преиспитати свој став и прихватити рационална и на правилима струке заснованим решењима. Нама је циљ да градимо Београд, да уређујемо простор у коме живимо и радимо, да га учинимо лепшим.

Непрекидно већ пет година то радимо. Један од резултата таквог рада се може видети кроз прозоре Библиотеке. Подсећамо да је и око тог уређења било сличних коментара дежурних „експерата” за негирање туђег рада. Добро је и за Београд и за Народну библиотеку да се она окрене градитељима и подржи их, не изостављајући, наравно, стручну, конструктивну и озбиљну критику која тежи бољим решењима – истиче се у саоштењу из Скупштине града.