На Белефу учествовали уметници са пет континената

Београдски летњи фестивал 2005, који је завршен прексиноћ,  у великој мери је обогатио културну понуду Београда, представивши Београђанима, али и туристима  велики број квалитетних позоришних, музичких и визуелних програма, саопштила је данас Милена Стојићевић, директор Белефа 2005.

– Ова културна манифестација  је пуна два месеца ширила  дух  оних  вредности  које   би требало да су циљ и сврха сваке престонице, што и јесте смисао свих фестивалских активности Белефа. Фестивал је и ове године потврдио и свој међународни карактер. На њему је учествовало 700 уметника, од којих велики број стваралаца са свих пет континената – изјавила је Љиљана Шовић, пи ар менаџер овогодишњег Белефа.

У току 64 фестивалска дана приказано је исто толико позоришних представа, или у просеку једна  дневно, од тога девет премијерно, уз девет гостовања. Белефовске позоришне представе видело је 11.750 гледалаца. Изведена су и 24 концерта различитих жанрова, од класике, преко џеза, рока и попа, до електронске музике домаћих и страних уметника.

Белеф је почео на Summer time фестивалу, а завршио се Умбрија џез фестивалом и концертом у част Моцартовог јубилеја. Ове концерте слушало је 17.200. гледалаца, не рачунајући концерте на отвореним просторима. У области визуелне уметности продуцирано је 16 пројеката са наглашеном комуникацијом са публиком на најширем плану. Освојивши све медије и уметности: филм, радио, телевизију, билборде, новине, галерије, видео, музику, перформансе, инсталације, репортаже, стрип, илустрацију, адвертајзинг, овај програм је око себе окупио преко милион гледалаца, слушалаца и учесника и на тај начин одржао стандарде Фестивала када је у питању посећеност програмима.

Оснивач Белефа, Скупштина града Београда, издвојила је за овогодишњи фестивал 29.милиона, а Министарство за културу пет милиона динара. И поред тога што су фестивалски програми, у складу са културном политиком града, у највећој мери били бесплатни за посетиоце, од улазница је остварен приход од 1,5 милион динара. Фестивалски буџет је уз ове и остале приходе био планиран на укупно 39 милиона динара. Овако ниској цени коштања овог двомесечног фестивала, са толиким бројем сопствених програмских продукција, гостовања релевантних иностраних уметника и трупа, поред добре организације и рационализације у менаџменту, допринела је и помоћ свих градских установа културе и јавних предузећа, као и изванредно медијско спонзорство, изјавила је Милена Стојичевић.