Набавка опреме за канализациону црпну станицу „Дорћол”

Град ће издвојити 22 милиона динара за три јавне набавке опреме за „Дорћол”. За куповину пумпи биће издвојено 10 милиона, опрему за вентилацију два, док ће за куповину нисконапонског развода бити издвојено још 10 милиона динара.

– Програм реконструкције главних канализационих станица, који је од изузетног значаја за Београд, спроводимо од 2003. године. Прошле године успешно је санирана и опремљена КЦС „Железничка станица”, а у наредном периоду све станице ће бити у потпуности реконструисане – рекао је градоначелник.

Слив ниске дунавске зоне – део Дорћола, испод улице Цара Душана, све до Дунава најкритичнији је део града у одвођењу отпадних вода. Канализациона црпна станица „Дорћол” изграђена је 1975. године како би се у време средњих и високих водостаја Дунава све атмосферске и отпадне воде одвеле у Дунав. Предвиђено и остваривано време рада је око 250 дана годишње. У време ниских водостаја Дунава, око 100 дана годишње, отпадне воде се мимо црпне станице изливају у Дунав. Од када је изграђена до пролећа 2004. године КЦС „Дорћол” није у потпуности била пуштена у рад. Веома висок водостај Саве и Дунава, као и обилне падавине у овом периоду, приморале су стручне екипе ЈКП „Водовод и канализација” да овај објекат на кратко провизорно пусте у рад, како би се спречило плављење подрума на овом подручју.

Како КЦС „Дорћол” још увек не ради, цела канализациона мрежа ниске зоне Дорћола је више од 250 дана под успором од Дунава и током овог периода интензивно се исталожавају и замуљавају канализационе мреже на овом подручју. Последице су отежано функционисање, честа загушења и повраћај канализације у подрумске просторије ниске зоне Дорћола при свакој већој киши.

КЦС „Железничка станица” је имала исто застарело техничко решење и правила исте проблеме у ниској савској зони. Санацијом црпне станице ти проблеми су у потпуности решени, а после чишћења колектора у Карађорђевој улици канализациони систем у овом најнижем делу функционише без тешкоћа.