У петак отварање спомен-парка „Топовске шупе”

Поводом Међународног дана комеморације у знак сећања на жртве холокауста, 27. јануара  на Аутокоманди, где се некад налазио нацистички логор „Топовске шупе”, откривањем спомен-плоче биће отворен спомен-парк страдалим Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, речено је на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору.

 Председник Скупштине града Београда Милорад Перовић подсетио је да су 1941. године снаге Вермахта на том месту затваралe, слалe у друге логоре или стрељале Јевреје и Роме са наших простора. Спомен-плоча је зато израђена у облику Торе, јеврејске свете књиге, са утиснутим текстом на српском, хебрејском и енглеском језику.

 – Чин откривања спомен-плоче и отварања спомен-парка, коме ће присуствовати премијер, министри, представници града, дипломатског кора и  удружења, као и грађани Београда, превазилази градске оквире. Тај догађај биће значајан за државну заједницу у целини, поготово у години када Србија и Црна Гора чини велике напоре у придруживању Европској унији – рекао је Милорад Перовић.

 На конференцији за новинаре говорили су и Драгана Зељковић, члан Градског већа, Давор Салом, секретар Савеза јеврејских општина Србије и Црне Горе, Александар Мошић, председник Меморијалне комисије Савеза јеврејских општина Србије и Црне Горе, Александар Нећак, члан Извршног одбора СЈОСЦГ и коаутор пројекта спомен-парка „Топовске шупе”, и Рајко Ђурић, председник Фондације холокауста  Рома Србије и Црне Горе. Они су били јединствени у оцени да се не сме заборавити ниједно стратиште, без обзира на то ко је на њему страдао, јер је смрт била заједничка судбина свих жртава нацистичког терора. Сви присутни успротивили су се пракси тзв. „Аушвиц-лажи”, којима поједини квази историчари статистичким методама умањују број страдалих.

 „Топовске шупе” су први логор који су нацисти успоставили у Србији, а име је добио по месту на коме су била стационирана артиљеријска оруђа Краљевине Југославије. Постојао је од краја августа до октобра 1941. године. Иако су званични подаци уништени, процене говоре да је кроз њега прошло око 5.000 људи. У њега су довођени Јевреји и Роми из Београда и Баната, одакле су вођени на стрељање у Кумодраж, Бежанију, Јајинце и на Сајмиште.