Промовисан четврти том књиге „Живети у Београду”

Свечана седница Скупштине Београда завршена  је представљањем четвртог тома капиталног дела  „Живети у Београду – Управа града Београда 1868–1878”,  у издању Историјског архива Београда. Књигa је наставак једног од најважнијих пројеката у историји српске архивистике, који четврту годину за редом финансира Скупштина града, а садржи део оригиналних докумената управе града за период од 1837. до 1941. године која поседује ова установа.

– Књига прати једну турбулентну, а у исто време и веома значајну  декаду српске историје, од 1868. до 1878. године,  која је по много чему кључна за период српске државности 19. века. Управо зато су приређивачи овог дела, др Милан Ристовић, др Дубравка Стојановић, др Мирослав Јовановић, др Мирослав Перишић и мр. Горан Милорадовић, већ у њеном уводу тај период назвали временом полета и разочарења. Брз пораст броја становника, којих је на почетку тог периода, 1869. године,  било 20.506, изградња институција државе по европском моделу, продор европског либерализма, са формирањем прве српске банке, отварање школа и почетак планске регулације града по плану Емилијана Јосиповића, све је то био само  део припрема да Београд у сваком погледу буде престоница. Тај заиста фасцинантан динамични развој упоредо прате и нежељени догађаји, попут убиства кнеза Михаила, а цео период завршава се у години у којој, одлуком Берлинског конгреса, Србија постаје самостална држава. Ова књига показује до које мере је наша држава и terra incognita, о чему можда највише сведочи податак да је и тадашња управа града датум предаје кључева прогласила празником града, који је био и државни празник – рекла је на представљању ове књиге Бранка Прпа, директор Историјског архива Београда.

Она је подсетила да је сва та богата документација спашена  великом акцијом Скупштине града,  која ће бити завршена микрофилмовањем комплетне архивске грађе управе града у периоду од 1837. до 1941. године. Биће то први пут у српској историографији да  се једна серија докумената доведе док краја, и то зато што је државна управа стала иза тог пројекта, рекла је Бранка Прпа.