У току израда 120 регулационих планова

У Београду се тренутно ради на око 120 регулационих планова, неколико стотина урбанистичких пројеката и шест озбиљних студија које разматрају питања саобраћаја, јавних гаража и мреже пијаца, као и на изменама Генералног плана. Сви ти документи морају да буду урађени по процедури дефинисаној Законом о планирању и изградњи, а она подразумева неколико нивоа одлучивања, који укључују и озбиљну и темељну консултацију грађана и стручњака у току јавног увида, рекао је на данашњој конференцији за новинаре главни градски архитекта Ђорђе Бобић. Ову процедуру успорава и недовољно брзо ажурирање геодетских подлога, на шта град нема утицаја јер је тај посао сада у надлежности Републике.

Бобић је најавио и прве потезе града за брже доношење планске документације у законским оквирима.

– Ми покушавамо да одређеним мерама и реконструкцијом служби које се тиме баве убрзамо тај поступак и у њега укључимо што више грађана како би план био што више у њиховом интересу, али никако не можемо прескочити Законом прописане и обавезне кораке. Ја ћу зато иницирати да се поступак убрза тиме што ћемо грађане консултовати већ у тренутку припреме програма плана и у то интензивније укључити главне архитекте општина. Они треба да буду медијатори између планера и грађана, онако како се то већ ради у Новом Београду. Тиме ће бити избегнута потреба великих корекција нацрта плана после јавног увида јер ће примедбе бити исправљане „у ходу”, али и накнадни захтеви за корекцијом већ усвојеног плана  – рекао је Бобић.

Он је објаснио да иницијативу за доношење планова могу да покрену  главни градски архитекта, групе грађана и инвеститори, али то најчешће чини Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града, која и финансира израду 90 одсто планова. Урбанистички завод града или нека друга за то лиценцирана фирма затим раде предлог програма плана. Текст се  потом упућује Секретаријату за урбанизам, који проверава његову усклађеност са Генералним планом града и са примедбама га прослеђује експертској Комисији за планове. Тек по усаглашавању ставова те две стручне институције Скупштина града доноси одлуку о изради плана детаљне регулације, у складу са утврђеним програмом.

Концепт плана, урађен у договореном року, не краћем од неколико месеци, пролази прво проверу Секретаријата за урбанизам, а потом и Комисије за планове. Тек када Секретаријат утврди да је текст коригован у складу са примедбама, Комисија утврђује  нацрт плана и упућује га на јавни увид, који по правилу траје месец дана.

– То је онај кључни моменат у изради плана у ком грађани могу да  да траже исправку или сугеришу планерима боље решење, као у случају дедињског тунела на траси будућег унутрашњег магистралног прстена, која је у плану измењена баш на иницијативу грађана – објаснио је Бобић.

По завршеном увиду и прикупљању свих примедаба следи јавна седница Комисије за планове, на којој могу да учествују сви заинтересовани. Пошто Секретаријат за урбанизам провери да ли је нацрт плана коригован у  складу са усвојеним примедбама, градоначелник утврђује предлог плана, који потом усваја Скупштина града.

– Тек тако усвојен план постаје законски документ, који може и да се спроводи. За целу ову процедуру треба најмање девет месеци да би се испоштовало све што прописује  Закон, под условом, наравно, да у току јавног увида није било много примедби и враћања нацрта планерима на дораду. Ја се надам да ћемо успети да ту процедуру убрзамо и свим инвеститорима, укључујући и грађане, скратимо пут до реализације планиране изградње. Један од начина за то је и враћање Геодетског завода под окриље града  – рекао је Бобић.