Реконструисање напуштених хала и едукација радника начин за повећање запослености

Запосленост у Београду је од 2000. године порасла за 11 одсто, а само прошле године за око 4 одсто. Томе је највише допринело настојање локалних власти да створи услове за инвестирање у Београду и тако отвори што већи број радних места, рекао је Ненад Богдановић, градоначелник Београда, на данашњем састанку у Старом двору, посвећеном оснивању локалних савета за запошљавање у београдским општинама.

На састанку су учествовали и Слободан Лаловић, министар рада, запошљавања и социјалне политике, Јасенко Лазовић, члан Градског већа, Радован Ристановић, директор Националне службе за запошљавање и представници институција и организација које се баве запошљавањем и решавањем проблема локалне незапослености.

– Генералним урбанистичким планом смо створили кључне делове Београда за инвестиције, дефинисали привредне зоне и дали потпуно јасне правце његовог развоја. Најбољи пример за то је Нови Београд, где је било могуће остварити праву експлозију градње пословних и стамбених објеката. Као локалној самоуправи нама су управо најважнији објекти, тако да ћемо, у сарадњи са ресорним министарствима, највећу пажњу поклонити реконструисању великог броја напуштених хала. Ови објекти имају комплетну инфраструктуру, а њиховим довођењем у радно стање бисмо остварили и два најважнија задатка: запошљавање радника старости између 40 и 55 година који у индустрији остају без посла и развој малих и средњих предузећа – рекао је Богдановић.

Ове објекте град ће давати инвеститорима уз услов да у њима запошљавају поменуту категорију радника, а послодавци би новац враћали после четири до пет година. Један од приоритетних задатака је и образовање људи старих између 40 и 55 година, који данас најлакше остају без посла јер се потпуно мења привредна струкутура града. Велики проблем представља и то што од укупног броја незапослених 56,7 одсто чине жене, па ће град реализовати посебне програме који ће променити овакво стање.

– Суштина развоја Београда је привреда услуга. Оне су изузетно добро плаћене и представљају велику шансу за земљу као што је Србија. Грађани схватају да више не може да се живи као што се живело од 1990. до 2000. године. Уколико свим силама кренемо да, заједно са надлежним министарствима, сузбијамо сиву економију, снажно подстичемо развој малих и средњих предузећа и наставимо улагање у инфраструктуру, убрзо ћемо садашњу незапосленост од око 19 одсто свести на десет одсто – рекао је Богдановић.

Град ће ове године од грађевинског земљишта имати приход од готово 100 милиона евра, што је огроман напредак у односу на 2000. годину, када је убрано свега седам до осам милиона евра. Већ три године са великим успехом се кредитира индивидуална пољопривредна производња, посебно сточарство, што може да има огроман значај када се узме у обзир да Београд има 92 одсто пољоприведног земљишта и практично представља највећи пољопривредни град у Србији. Београд је, при том, град чија је површина 80 одсто потпуно урбанизована, што ће у великој мери определити његову будућност. Радних места има и у грађевинској индустрији, рекао је Богдановић.

Град је ове године започео подстицање развоја малих и средњих предузећа, при чему ће се посебно подржати програми које велики домаћи произвођачи највише увозе. Ове године ће се подстицати развој већ постојећих предузећа, а наредних година ће бити посвећена пажња и оснивању нових фирми.

Град је у овогодишњем буџету определио три милиона евра за рад Савета за запошљавање града Београда, а најесен ће бити припремљен шири програм финансирања пројеката из ове области, рекао је Јасенко Лазовић. Локални савети за запошљавање у београдским општинама ће проблем незапослености решавати у партнерском односу са свим институцијама чије су активности повезане са тржиштем рада, а у њиховом саставу ће бити представници локалне самоуправе, репрезентативних синдиката и удружења послодаваца, Националне службе за запошљавање, образовних и других институција.