Усвојен завршни рачун буџета града за 2005.

Одборници Скупштине града усвојили су на данашњој седници Одлуку о завршном рачуну буџета града Београда за 2005. годину, у којој је остварен буџетски суфицит од 6,27 милијарди динара.

– Суфицит је свесно направљен и то је договор Града са Републиком  како би Међународни монетерни фонд прихватио завршни рачун буџета републике. Београд се у неку руку жртвовао, одрекао појединих пројеката, па и уштедео у реализацији послова. Суфицит београдског буџета покрио је дефиците многих других градова у Србији. Београд је град који убедљиво највише даје у буџет Републике Србије, а најмање му се враћа. Овај град се одриче у корист оних сиромашнијих. Са друге стране, развој Београда и Србије међусобно су повезани и отуда та жртва овог града – рекао је Ненад Богдановић, градоначелник Београда.

Текући приходи буџета града остварени су с вишком од око 5,1 милијарде динара. Планирано је да ови приходи износе 32,4 милијарде динара, а остварено је 37,5 милијарди динара. Суфицит је, између осталог, резултат већих прихода из накнаде за градско грађевинско земљиште од око 1,7 милијарди динара, затим од пореза на пренос апсолутних права, са вишком од око 1,8 милијарди динара, док је од пореза на доходак грађана остварен вишак од око 500 милиона динара.

– Суфицит у буџету је очекиван и резултат је на првом месту чињенице да је у Београду жива привредна активност, а затим и доброг пословања Скупштине града. Према званичним статистичким подацима, у главном граду друштвени производ по глави становника већи је за 51 одсто него у осталом делу Србије, другим речима грађани Београда, који чине нешто више од 20 одсто популације Србије, реализују више од 30 процената укупног друштвеног производа. Град много улаже у уређивање грађевинског земљишта, па се отуда из ове накнаде константно остварују већи приходи. Иако смо у 2006. години планирали да буџет из ове накнаде приходује око 6,5 милијарди динара, већ у првих шест месеци тај приход износи 4,1 милијарду. Град ће наставити с оваквом праксом не само због тога што се све више сређује грађевинско земљиште, већ и због тога што читава земља од тога има велике економске добити: ангажована су домаћа предузећа и домаћа радна снага, а највећи део материјала који се уграђује је домаће производње – рекао је члан Градског већа Душан Бајец.