Децентрализација услов за ефикасно решавање стамбеног питања

Решавање стамбеног питања је државни проблем, али да би локалне самоуправе могле да се ангажују у правој мери, потребна је потпуна промена организације државе, пре свега њена истинска децентрализација. Она је  неопходан услов да се све што се зове социјално становање пребаци на локалну самоуправу, рекао је градоначелник Београда Ненад Богдановић на конференцији која се под називом „Ка новој националној стамбеној политици у Србији” одржава  у „Сава центру”.

Овај дводневни скуп организовала је Влада Републике Србије, Министарство за капиталне инвестиције у сарадњу са (УН – ХАБИТАТ) и уз подршку Владе Републике Италије. На конференциији су учествовали и Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције, Слободан Лаловић, министар рада, запошљавања и социјалне политике, и представници Програма за људска насеља Уједињених нација „Хабитата”.

– Произвођачке цене квадрата најчешће износе између 700 и 800 евра по квадратном метру, док разлика до 1.500 или чак и 2.000 евра по квадрату представља чист профит, па се поставља питање зашто би држава омогућавала некоме тако високу зараду. Држава је та која треба да гради. Ако то могу да раде Немачка, Аустрија или Италија, може и Србија. Ми у Београду знамо да то није лако јер смо се изградњом 1.000 непрофитних станова уверили у то, почев од конкурса на који се јавило више од 6.500 заинтересованих, али градити се мора и ту нема дилеме. Поред средње класе, која је у не тако далекој прошлости осиромашила, треба имати у виду да постоје и они који никада неће моћи да реше своје стамбено питање, попут људи који живе у баракама или нехигијенским насељима. И то морамо решавати, али се ту, осим са социолошким и комуналним  проблемом, сусрећемо и са неразумевањем медија. У ту категорију не спадају само Роми, већ и сви други који у различитим животним ситуацијама нису успели да се снађу. И ту држава мора да интервенише, одреди меру и, уз сарадњу са међународним институцијама, почне да решава и тај проблем. Ако се буде радило како треба, сматрам да се овај проблем може решити у наредних десет година – рекао је Богдановић.   

Образлажући стамбену политику Београда, главни градски архитекта Ђорђе Бобић рекао је да се она фокусира у четири правца. То су успостављање одрживих тржишних услова за све категорије становништва, задовољавање социјалних потреба у тој области, решавање проблема нелегалне градње и стварање логистике за реализацију програма изградње, што се пре свега односи на ревитализацију грађевинарства. Веома је важно радити, заједно са републичком владом, и на „институционалном оквиру”, а посебно на убрзању процедура за градњу.

– Изградња социјалних станова у Београду спроводи се у два вида. Један вид представља изградња 1.000 непрофитних станова и још 2.000 нових који тек треба да буду започети. Други вид представља изградња станова у власништву града који би се, под одређеним условима, давали најрањивијим деловима становништва. Генералним планом Београда до 2021. године одређене су локације за социјално становање, а у буџету града предвиђена су средства за прибављање земљишта, као и за његово комунално и саобраћајно опремање. Уочена је и потреба да се у одређеној мери обнови стамбени фонд у власништву локалне заједнице, који је приватизацијом сведен на мање од три одсто, чиме је град онемогућен да реагује у ургентним ситуацијама – рекао је Бобић.

Као један од добрих примера одржавања постојећег стамбеног фонда Бобић је навео и градски програм „Поправимо заједно”, где град са највише 70 одсто учествује са грађанима у поправци фасада, лифтова и кровова.