За додатна права најугроженијих категорија грађана издвојено више од милијарду динара

За додатна права која могу да остваре најсиромашније и најосетљивије категорије грађана, која је град установио посебним одлукама, у овој години издвојено је 1.139.000.000 динара, речено је на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору чија је тема била: социјална политика града у 2006. години. Према овим одлукама, социјално најугроженији могу да остваре право на сталну и једнократну новчану помоћ, бесплатан оброк, организовано летовање и зимовање, набавку школског прибора и уџбеника, на додатних 17 одсто на висину материјалног обезбеђења које исплаћује република, бесплатан превоз, дневни боравак, стипендије, попусте на плаћање комуналних производа и услуга уплатницом „Инфостана”, као и на субвенције приликом регулисања нелегалне стамбене градње. У раду ове конференције учествовале су Љиљана Лучић и Миросинка Продановић, секретар и заменик секретара за социјалну и дечју заштиту. – Бесплатан оброк свакодневно добијају 6.033 корисника, близу пет хиљада грађана остварује право на додатних 17 одсто на висину материјалног обезбеђења, град финансира летовање и зимовање деце без родитељског старања и корисника социјалне помоћи, деце са посебним потребама и оне која која су у вртићима, 6.016 малишана добило је по 3.500 динара као помоћ за набавку школског прибора и уџбеника, док су 1.142 породице палих бораца од 1990. године добиле по 6.263 динара. Помоћ добијају и породице тројки, четворки и дуплих близанаца, право на бесплатан дневни боравак имају деца са посебним потребама, а бесплатан превоз редовни ученици или студенти без родитељског старања, они који живе у материјално угроженим породицама, као и они са сметњама у развоју. За стипендије које примају редовни ученици и студенти издваја се близу осам милиона динара, а за попусте на комуналије око 600 милиона динара – рекла је Љиљана Лучић, секретар за социјалну и дечју заштиту. Према њеним речима, у вртићима борави око 47.000 малишана, али ниједан родитељ не плаћа економску цену боравка. Само 20 одсто њих плаћа највишу цену, око пет хиљада динара, а свима осталима боравак је регресиран.