Саопштење Секретаријата за културу

Организатор фестивала „Нови Ауторски Филм” је удружење грађана „Поглед у свет”. Дворана у којој се фестивал одржава припада Културном центру Београда, чији је оснивач град Београд. Град Београд-Секретаријат за културу  прихватио је програм фестивала и обезбедио финансијска  средства. Никоме ко има везе са фестивалом, а најмање финансијеру фестивала није падало на памет да доводи у питање приказивање било ког филма, па и „Летње палате”. Тај филм је два пута приказан,  на једној отвореној јутарњој пројекцији  и на пројекцији за новинаре. Одустало се од приказивања филма на отварању фестивала из следећих разлога.

 Пред сам почетак вечерње пројекције, све градске функционере, организаторе фестивала, селектора и председника Савета, телефоном су звали различити државни функционери упозоравајући их на протест кинеске амбасаде и на опасност довођења у питање добрих билатералних односа између Републике Србије и НР Кине. Посебно је истицана околност да се у тренутку када почиње фестивал Новог Ауторског Филма, у Србији налази делегација Кине поводом отварања излозбе „Три века кинеске бронзе”, а истовремено је званична делегација Србије у Пекингу водила преговоре са званичницима Кине око решавања важних политичких питања за Србију. Врло изричито је био пренет став државних органа, господина Владете Јанковића, саветника председника Владе Војислава Коштунице и министра културе Драгана Којадиновића, да се ничим не сме угрозити билатерална сарадња измедју Србије и Кине, поготово не у овом тренутку. Од стране господина Владете Јанковића, организатори су обавештени да је то став Министарства спољних послова и Министарства цултуре РС. У међувремену је у 19 и 40 сати, стигао и званичан протест амбасде НР  Кине, на адресу организатора.Обзиром да ни организатор, ни оснивач, ни представници градске скупштине не воде државну политику, морали су прихватити изричит и јасан став представника државних органа да није у интересу Србије да се супротставља захтевима НР  Кине.

 Свој однос према уметности и стваралаштву, када је у питању домаћа и инострана продукција, и државни и градски органи су показали у пракси прихватајући и подржавајући и пројекте који се баве преиспитивањем српске прошлости. Никоме није падало на памет да се хвали, нити да то истиче као херојску одлучност, што је на пример на овогодишњем  ФЕСТУ приказан сарајевски филм „Грбавица”, Јасмиле Жбанић, али би се слични примери нашли у свим другим областима стваралаштва. Они који се баве градском културном политиком, сматрали су  такве пројекте најнормалнијим, када су у прилици да сами одлучују. Поставља се питање ко је тај ко може да утиче на одлуке других држава. Био је у скоријој историји земље „један” који је под паролом „Србија се сагињати неће”, покушавао да подучи све велике светске силе како да се понашају према Србији. То „подучавање” жестоко је платио народ ове земље и плаћа и данас, различитим условљавањима, па и уценама.