Од накнаде за грађевинско земљиште наплаћено 11,5 милијарди динара

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је током 2006. године од наплате накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта остварила приход од 11,5 милијарди динара, што је за три милијарде више него што је планирано. Вишак новца биће током следеће године уложен у изградњу важних инфраструктурних објеката.

– Дирекција је по висини улагања највећи појединачни инвеститор у Београду, јер на нас отпада око 30 одсто свих инвестиција у граду. У овој години најважнији су били послови рушења и изградње нових зграда у азбестном насељу, замена цевовода на Бранковом мосту и потписивање уговора о изградњи колектора Инцерцептор вредног 50 милиона евра – рекао је Борис Ранковић, директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

У азбестном насељу већ су уклоњене три стамбене зграде и прибављено одобрење за градњу три нове. Директор Ранковић очекује да житеља овог насеља буде решен и пре 2011. године, како је раније најављено. Цевовод на Бранковом мосту замењен је најсавременијим цевима, а током радова ниједном није дошло до прекида снабдевања водом. Следеће године сличан посао биће урађен и на мосту Газела.

– Ове године почели смо изградњу прве фазе колектора „Интерцептор”, који представља кичму колекторског система Београда и који треба да реши проблем са канализациом за око 1.200.000 житеља главног града. Комплетан  колектор „Интерцептор” протезаће се од канализационе црпне станице „Ушће” до Великог Села и биће дуг око 13 километара. Његов саставни део биће фабрика за прераду отпадних вода, која ће се градити у Великом Селу – рекао је Ранковић, додајући да је у плану и изградња колектора од Хитне помоћи до улице Ђуре Ђаковића.

Дирекција је недавно склопила уговор са америчком фирмом „Луи Берже”, која ће бити консултант у пројекту изградње Унутрашњег магистралног полупрстена. Ова фирма ће управљати изградом главних пројеката на изградњи моста преко Аде Циганлије и прилазних саобраћајница. Уколико се реше имовинско-правни проблеми и одборници Скупштине града дају „зелено светло”, изградња прилазних саобраћајница могла би да почне крајем 2007. године.

Од осталих великих пројеката директор Ранковић је истакао завршетак прве фазе градске мртвачнице на Бежанијској коси и почетак изградње другог дела овог објекта  вредног око 12 милиона евра. Он је рекао да градња Универзитетског села у блоку 67 тече по плану, као и да ће ускоро почети израда техничке и планске документације за жичару од Блока 45 до Аде Циганлије.

– Највећи проблем који наше предузеће има у раду јесу нерешени имовинско-правни односи и недостатак катастра подземних инсталација. Колико је нам је такав катастар потребан, сведочи и пример улице Косте Главинића, где су радници пронашли чак 20 различитих водова од којих су неки били магистрални. У таквом случају мора се копати ручно, што продужава рокове и поскупљује посао – објаснио је Ранковић.

Да би донекле решила овај проблем, Дирекција је почела формирање базе података подземних инсталација, која ће када буде завршена свима бити доступна. Њени стручњаци израдили су и мастер план саобраћаја у Београду, а ускоро ће такав документ бити израђен и у области водовода и канализације.

– Почели смо и израду плана детаљне регулације простора око Панчевачог пута. Ово земљиште је сада пољопривредно, али верујемо да ћемо са ПКБ корпорацијом постићи договор, а те парцеле постану грађевинске, те да ће за пет година овај део града постати нова индустријска и стамбена зона – рекао је Борис Ранковић. 

Дирекција за грађевинско земљиште преговара са Војском Србије око уступања неколико војних локација у замену за већ изграђене станове. Ако договор буде постигнут, стамбено питање могло би да реши око 300 припадника Војске Србије.