Плаћање грејања по утрошку

Житељи Новог Београда и Земуна од наредне сезоне грејање више неће плаћати по квадратном метру стана, већ ће њихов рачун зависити од утрошених киловат часова.  Модел плаћања по стварном утрошку топлотне енергије омогућен је пошто је модернизовано око 1.200 подстаница на грејном подручју топлане „Нови Београд”. Крајем 2008. године овакав систем наплате примењиваће се и на грејним подручјима „Дунав”, „Вождовац” и „Коњарник”, а 2009. године и на грејном подручју „Церак”.

–  У првој фази број утрошених киловат часова по згради биће подељен са бројем станова, а потом са квадратним метрима сваког стана. У другој фази власници станова ће моћи да купе термостатски вентил и делитељ топлоте и да на тај начин сами регулишу температуру у становима, што практично значи да ће лично утицати на  висину свог рачуна за грејање – рекао је Петар Васиљевић, помоћник директора „Београдских електрана”.

У овом тренутку комплет термостатских вентила, делитеља топлоте и пумпе са промењивим протоком кошта око 190 евра. У „Београдским електранама” истичу да их морају купити сви власници једне зграде, али да ће бити омогућена куповина на рате. Овакав начин загревања станова омогућава уштеду од око 15 одсто годишње, што значи да ће инвестција исплатити за три до четири године. Просечно домаћинство у Београду за грејање годишње издваја око 31.000 динара.

– Да би уопште овакав начин наплате грејања био могућ Скупштина града треба да усвоји нову Одлуку о испоруци топлотне енергије, нови тарифни систем и да се усклади цена киловат часа са ценом грејања по квадрату. Према садашњој рачуници цена киловат часа треба да се повећа са 1,4 динара на 2,4 динара. Без ових докумената прелазак наплате по утрошку био би контрапродуктиван – рекао је Владан Марковић, директор „Београдских електрана”.

У протеклих три године један пилот пројекат са делитељима топлоте спроведен је у Булевару АВНОЈА 209-217. Остварена је уштеда од 15 одсто, а утрошак киловат часова енергије по квадрату спао је на европски просек.  У Београду се иначе троши око 145 киловат часова по квадратном метру стана, а у Европи је утрошак око 100 киловата.

Захваљујући донацији немачке владе у једној од новобеоградских зграда комплетно је замењена столарија, што је довело до уштеде енергије  од чак 30 одсто. Када би се нови начин наплате применио у свим београдским становима годишње би се уштедело чак 90.000 тона мазута, од укупно 300.000 тона колико се сада троши.