Замах инвестирања у Београду

У Београду је у протеклих шест година потпуно промењена привредна структура и постигнут огроман замах у инвестирању, рекао је градоначелник Ненад Богдановић на саветовању о трговини некретнинама у Југоисточној Европи, одржаном данас у хотелу „Хајат”. Да се у наредном периоду изгради све што је Београду неопходно, треба шест до осам милијарди евра, а градски буџет износи тек 550 милиона евра, од чега се половина новца троши на нешто што нису инвестиције. То је могуће постићи само ако се у наш град привуку инвеститори.

– За изградњу инфраструктуре 2000. године смо имали десет милиона евра, а ове године ћемо за то имати 140 милиона евра од уређивања грађевинског земљишта. Овим средствима већ можемо да предузмемо озбиљне захвате, али морамо да решимо и извесне проблеме везане за ову област. Основна тешкоћа за инвеститоре је што приватници који поседују грађевинско земљиште немају интерес да зидају онда када треба друштву, већ чекају најповољнију цену за земљиште. Зато у Београду и има 340 незавршених објеката – рекао је Богдановић.

Драматичне промене десиле су се поготову у градњи тржних центара и пословног простора, али овим темпом не иде и изградња станова. Није могуће из фазе изградње државних станова директно прећи у тржишну стамбену изградњу, јер средња класа Београђана нема пара за куповину ових станова. Сада су станови скупи јер их на тржишту има мало, па приватници могу за њих да траже колико хоће. Зато држава и локална самоуправа морају да граде станове упоредо са приватним градитељима и тако утичу на њихову цену, рекао је Богдановић.

Да се све ово постигне, морају да се остваре велики инфраструктурни захвати, прво у саобраћају – изградња моста преко Саве, завршетак унутрашњег магистралног прстена и прве линије лаког метроа, као и у области пречишћавања отпадних вода, у којој ће бити уведен приватни сектор.

Ова улагања у инфраструктуру неопходна су да би се задовољиле све амбиције инвеститора да изграде некретнине у Београду. За наш град некретнине су од изузетног значаја јер су услов будућег развоја и отварања нових радних места.

– Ради веће ефиксаности у изградњи некретнина у Београду радимо на измени Генералног плана који је донет 2003. године. Нова стратегија се своди на то да се инвеститорима више не може доделити земљиште које није инфраструктурно опремљено. Локација убудуће мора да буде спремна за изградњу оног тренутка када је инвеститор добије на тендеру. Она не може више да функционише без обезбеђења паркинг места и доброг јавног саобраћаја – рекао је Ђорђе Бобић, главни архитекта града.

Према његовом мишљењу, у визији града у будућности све се више говори о такозваном трећем Београду. Наиме, стари део града који је изграђен пре Другог светског рата,  заокружена је урбана структура. Нови Београд, који се веома снажно развијао у последње време, за две до три године ће бити исто тако до краја изграђен.

– Идеја о Београду на другој страни Дунава је нешто што постаје све опипљивије и остварљивије.  Све су занимљивије и обале Саве и Дунава, а реч је о 480 хектара градског простора од Марине Дорћол до Аде Хује. На овом простору може се изградити преко 700.000 квадрата стамбеног и пословног простора и то је једна капитална градска инвестиција – каже Бобић. 

У току је израда плана за тај простор, а његова реализација ће почети 2008. године. За изградњу стамбених и пословних објеката интересантан је и простор Савског амфитеатра, који је везан за регулацију односа са железницом.