Унапређује се положај младих без квалификација

Младе људе без квалификација град мора да врати учењу тако што ће им понудити низ програма за стицање основног образовања и стручно оспособљавање, речено је на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору. На тај начин ће се спречити њихова социјална изолација и маргинализовање, а они ће добити нову шансу на тржишту рада. Због тога је градоначелник Београда формирао Савет за унапређење положаја младих без квалификација, чији је задатак да иницира активности на решавању овог проблема и координира рад са одговарајућим институцијама и службама како би се унапредили образовање и обука, информисање и мобилност младих у складу са потребама тржишта рада у Београду и повећала запосленост.

– Подаци показују да младих без посла у Србији има двоструко више него у другим земљама Европе. Они на прво запослење просечно чекају дуже од две године, понеки и 10 година, а 70 одсто њих нема радно искуство. Данас у Београду има око 35.000 младих без квалификација и са средњом школом, а нашим програмима биће обухваћен велики број њих, чак једна трећина. Ово је стратешки проблем Београда који ћемо уз сва могућа средства решавати наредних неколико година – рекла је заменик градског секретара за образовање и председник Савета Весна Мировић-Пјевач.

Шеф Катедре за педагогију и андрагогију Филозофског факултета и члан Савета Шефика Алибабић рекла је да ће програми бити уобличавани у сарадњи са послодавцима, што ће младима који их буду похађали олакшати проналажење посла. Директор Народног универзитета „Божидар Аџија” и члан Савета Зоран Милановић рекао је да ће се посебна пажња обратити на спречавање младих да напуштају школу и враћање оних који су то већ урадили у образовне токове, да не би били неидентификовани и изгубљени.

Савет за унапређење положаја младих без квалификација формирао је седам радних група, а једна од њих ће сачинити базу података која ће бити детаљно анализирана. Град ће покренути и иницијативу да се у школским програмима редукује теоријско знање, које је неприменљиво у пракси и ученицима углавном незанимљиво, а повећа усвајање практичних знања.

На територији Београда око три одсто ученика се након завршене основне не уписује у средњу школу, а 11 одсто ученика уписаних у средње школе прекида школовање и остаје без квалификације. У образовној структури грађана доминантно је средње образовање, које има 50,7 одсто становништва. На подручју Београда 1.000 лица млађих од 20 година је неписмено, а од младих између 20 и 24 године (укупан број 112.432) без квалификације је око 35.000 – основну школу је завршило 9.363, а 25.606 гимназију и нема друге квалификације.

Националној служби за запошљавање, уз сагласност родитеља, пријављено је 606 деце узраста од 15 до 18 година са завршеном основном школом и више од 4.000 младих од 19 до 25 година такође само са завршеном основном школом.