Степен загађености ваздуха контролише се на 22 мерна места

Град Београд ће наставити пројекат мониторинга квалитета чинилаца животне средине ваздуха, воде и земљишта, рекао је на данашњој конференцији за новинаре у згради Градске управе Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине.

Он је нагласио да град са изузетно великом пажњом прати квалитет животне средине као основе за сагледавање проблема, предузимајући мере на санацији и унапређењу квалитета животне средине, а тиме и здравља грађана. Зато су у овај пројекат укључени најеминентнији стручњаци и институције Београда, који се баве овом проблематиком.

Стручњаци Градског завода за јавно здравље и ове године биће задужени за систематско праћење квалитета ваздуха из стационираних извора, површинских вода (нарочито Савског језера, купалишта „Лидо”, као и подавалских акумулација), вода са јавних извора, загађености земљишта и нивоа буке у граду. Загађеност ваздуха, која је последица све већег броја аутомобила на улицама, и даље ће мерити надлежни из Института за здравствену заштиту Србије „Др Милан Јовановић Батут”, а контрола нивоа радиоактивности у ваздуху и земљишту поверена је Институту за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић”.

Степен загађености ваздуха пореклом од стационарних извора  контролише се на 22 мерна места, а пореклом од саобраћаја на дванаест најпрометнијих раскрсница у граду, док је посебна пажња усмерена на центар града и раскрснице: код Скупштине и Булевара деспота Стефана и Цвијићеве, где се највише концентришу издувни гасови и где је загађеност највиша.

Када је реч о штетним гасовима проузрокованим лошим сагоревањем горива у аутомобилима, Војислава Дудић из Института „Др Милан Јовановић Батут” напоменула је да је најугроженије подручје – центар града. Многе од ових материја (угљен-моноксид, сумпор-диоксид, угљоводоник, олово и други) могу, у прекомерној дози, да изазову неуролошке и кардиоваскуларне сметње код људи.

Редовно ће се и даље контролисати квалитет површинских вода Саве, Дунава, Колубаре и канала Галовица, као и још четрнаест речица на територији града. Највише пажње ће се ипак поклонити оним подручјима која својим извориштима снабдевају Београђане пијаћом водом.

Контролу популације штетних организама  у 2007. години обавиће Завод за биоциде и медицинску екологију, Институт за пестициде и заштиту животне средине, као и Пољопривредни факултет.

Програм контроле популације комараца обухвата примену хемијских и биолошких препарата. Њиховом применом сузбијаће се ларве, одрасле форме комараца и кућне форме комараца. Ларве комараца сузбијаће се на око 20.000 хектара, док ће се сузбијање одраслих форми комараца обављати на десет градских општина и на деловима територије Обреновац и Гроцка. Њихово сузбијање из ваздуха и уређајима са земље вршиће се на укупној површини од око 55.000 хектара, док ће се сузбијање кућних форми комараца вршити у 3.500 стамбених улаза.

Ове године ће се први пут вршити и сузбијање бува у подрумским просторијама у око 1.200 улаза у граду, а сузбијање крпеља на површини од око 7.500 хектара. Програм сузбијања глодара у овој години обухвата систематску дератизацију око 500.000 станова, око 275 хектара нехигијенских насеља и око 200 хектара потпуно неуређених слободних површина.

Заменик секретара Секретаријата за заштиту животне средине др Елизабет Пауновић  рекла је да се редовно сакупљају статистички подаци о утицају лоше животне средине на здравље грађана. Анализирајући испитивања из прошле године, нагласила је она, дошло се до податка да су деца највише оболевала од болести респираторних органа, услед загађења ваздуха, док је озон утицао на чешћу појаву кардиоваскуларних болести код одраслих особа.